IMAM BOLJU ENERGIJU I IMUNITET NEGO U MLADOSTI

AKTUELNO | Pregleda: 498 | Autor:

Zlata Nanić, po struci diplomirani ekonomista, po opredeljenju jedan od pionira ekološke proizvodnje hrane u Hrvatskoj, otkriva čitaocima Magičnog bilja jednostavne recepte za zdrav život

Sa nepunih 28 godina Zlata Nanić susrela se sa svakodnevnim bolovima izazvanim kamenovima u bubrezima. Tada je otišla i na prvu operaciju - odstranjena joj je trećina levog bubrega. Posle deset godina situacija se ponovila na istom bubregu, na istom rezu. A nada da je tada bio kraj mukama brzo je splasnula: kamenje se ponovo javilo, usledile su nove operacije i razbijanje kamena ultrazvukom. Zlata je tada priznala sebi da nešto mora da uradi. I to drastično.
- I na sve to u tridesetoj mi je dijagnostikovan čir na dvanaestopalačnom crevu, hronična upala sinusa i žučni mulj. Imala sam i problema s varenjem, kičma je bila 'u komi' od bolova. Terapije strujom, vežbe, analgetici, sedativi... I tako u nedogled. A onda sam rešila da zdravlje uzmem u svoje ruke - objašnjava Zlata Nanić, po struci diplomirani ekonomista, a po opredeljenju jedan od pionira ekološke proizvodnje hrane u Hrvatskoj, motive koji su je nagnali da u život unese prve ozbiljne promene.
Prva prekretnica
- Kupili smo zemlju za vikendicu u Vukomeričkim goricama, gde sam napravila svoju prvu baštu. Već tada sam znala za štetnost mineralnih đubriva i nisam im dozvolila da uđu u moj vrt. Bilo mi je jako važno da znam što jedem, objašnjava gospođa Nanić i dodaje:
- Rođena sam u selu, gde i dan-danas uzgajaju i jedu jako malo vrsta povrća. Ni ja nisam mnogo znala, ali sam oduvek bila znatiželjna i počela sam da gajim i kuvam sve vrste do čijeg semena ili sadnica sam uspela doći. Počela sam da spremam ,džumbus supe, u koje sam stavljala sve što je raslo u vrtu i oko vrta. U to vreme sam upoznavala i svet gljiva i lekovitog bilja, pa sam i njih ubacivala u svoje supe: stolisnik, trputac, gavez, koprivu, dobričicu, jagorčevinu...
Već tada je gospođa Nanić meso svela na začin - koristila ga je u malim količinama, ali nije očekivala da će ga se ubrzo i potpuno odreći.
- Jedući povrće iz vlastitog vrta znatno sam obogatila jelovnik, ali o pravoj prirodnoj ishrani još nije bilo ni govora. Počela sam malo da ,koketiram, sa sojom i da je dodajem u sarmu i faširane šnicle. Ali tek ulaskom u svet makrobiotike počela je prava prekretnica u mom životu - priča naša sagovornica.
Druga prekretnica
Od 1988. život je gospođu Nanić doveo u Habijanovac, malo selo nedaleko Vrbovca, gde je osnovala i pune dvadeset i dve godine vodila ekološko imanje “Zrno”. O svom iskustvu učila je druge na predavanjima na temu “Od polja do stola“.
Na pitanje kako je učila o ekološkoj poljoprivredi, Zlata Nanić objašnjava:
- Završila sam puno radionica prirodne ishrane, a uzgoj bilja sam učila na vlastitim greškama, jer u ono vreme nije bilo stručne literature, a na agronomskim fakultetima nisu pojma imali o eko proizvodnji. Kasnije smo na imanje koje sam vodila dovodili stručnjake iz inostranstva, a i ja sam odlazila na seminare o biodinamičkom uzgoju u Sloveniju, Austriju, Nemačku i Švajcarsku. Srećom, danas postoje katedre o ekološkoj poljoprivredi. Profesor dr Ivica Kisić, koji vodi katedru ekološke poljoprivrede na Agronomskom fakultetu u Zagrebu, u svojoj knjizi Uvod u ekološku poljoprivredu navodi da je prvo predavanje na tu temu slušao od mene još kao student.
Održavane su i škole u prirodi koje su posećivala deca iz vrtića, učenici osnovnih i srednjih škola, studenti, a rezultat svega su i tekstovi objavljivani u nizu časopisa i knjige o zdravoj ishrani i baštovanstvu - Jela od lekovitog bilja, Naša tradicionalna jela na zdraviji način, Prirodna zimnica, Kolači i zdravlje i Praktično vrtlarenje.
Treća prekretnica
Ipak, 2010. godine 110.000 m2 zemlje u Habijanovcu zamenila je baštom od 110 m2 u Malinskoj na Krku.
- Nakon dvadeset i dve godine došlo je vreme za promene. Ranije sam se brinula o mnogima, sada radim za svoju dušu. U mom vrtu raste sve što srce može poželeti - šljive, smovke, dajkon, kaki, limun, grejpfrut, kivi, maline, borovnice, jagode, godži...
Uz brigu o vrtu gospođa Nanić i dalje piše, obilazi sajmove, redovno savetuje sve zainteresovane, drži predavanja, radionice, suši voće, povrće... Doskočila je i ostrvskoj siromašnoj crvenoj zemlji, prihranjivala ju je razmućenim stajskim đubrivom, a vlagu uspela da sačuva malčiranjem - pokrivanjem tla oko biljaka steljom od sena, slame, nezrelog komposta...
U većini sela, pa i na Krku, donedavno ljudi nisu znali za mnoge vrste povrća. Zato, kada onima koji imaju baštu Zlata ponudi seme ili sadnicu kelerabe ili neke repe, komšije pitaju šta bi od tog povrća mogli da skuvaju.
- U proleće moj vrt je pun ,duhova, - bilje prevučem baštenskim folijama ispod kojih ubacim solitarne pčele - objašnjava jednu od tajni iz svog vrta. Biljke u cvatu pokrivam da mi pčele ne ukrste razne vrste kupusnjača. Solitarne pčele normalno žive u prirodi, ali otkad nema zemljanih kuća i one su se proredile. Ipak, ima uzgajivača kod kojih se može kupiti kućica u kojoj u šupljoj trski žive solitarne pčele. Ja sam svoju košnicu dobila od gospođe Marije Ševar - naše savetnice za ekološku poljoprivredu pri Ministarstvu.
A da se zdrav život isplati na svim poljima, Zlata Nanić je videla na najbolji način, na ličnom primeru.
- Danas imam veću energiju i bolji imunitet nego što sam imala u mladosti. Godinama ne koristim nikakve lekove i u poslednje dve godine sve više konzumiram sirovu hranu i svakodnevno pijem zelene kašaste sokove prema knjigama Viktorije Boutenko. Jedem sirove salate od korenastog i lisnatog povrća u kombinaciji sa žitaricama (leti proklijalim, zimi kuvanim), ali sve namirnice su obavezno iz eko uzgoja.
Pitali smo i koji bi savet dala čitaocima našeg časopisa, naročito onima koji žive u velikim gradovima i stalno su pod sresom.
- Jedite što više kelja i raštike, izvor su čistog zdravlja. I ukiseljen tušac, a to je korov u vrtu koji ljudi redovito pleve. Retki znaju da je pravi rudnik omega 3 masnih kiselina. Onima koji sa prvim zahlađenjem zarade prehladu, za skidanje temperature preporučujem recept od korena dajkona sa dodatkom soja-sosa i svežeg đumbira.

Prirodno ukiseljene salate (picklesi)
Sastojci:
- šargarepa, keleraba, karfiol, brokoli (cvet i stabljika), žuta repa, krastavac, paprika, patišon tikvice, zelje, mladi kukuruz na klipovima, rotkvice, dajkon, bela repa, paprika, čičoka...
- morska so
Povrće dobro oprati i usitniti na željenu veličinu, dodati 2-3% morske soli. Staviti sve u posudu, pokriti čistom krpom i optereti odgovarajućim tegom da pusti vlastiti sok. Ostaviti na toplom mestu nekoliko sati do nekoliko dana. Dužina kiseljenja zavisi od količine i vrste povrća.
Mogu se kiseliti odvojeno svaka vrsta ili razne kombinacije.
Nakon što se dobije odgovarajuć kiseli ukus, povrće čuvati na hladnom mestu. Male količine mogu se kiseliti u tegli sa širokim grlom kroz koje kao teg stavimo bocu od litra napunjenu vodom ili između dva tanjira na koje stavimo lonac s vodom. Za veće količine potrebne su drvene kace ili keramičke posude koje se prekriju čistom krpom i drvenim daskama i na to se stavi kameni teg. Mlečno kiselim vrenjem nastaju fermenti koji naročito dobro deluju na rad jetre i creva i zato bi svakog dana trebalo jesti male količine picklesa.
Za duže čuvanje prirodno ukiseljeno povrće treba pasterizovati. Kad se povrće dovoljno ukiselilo (ukus koji nam najbolje odgovara) staviti ga u tegle sa metalnim poklopcima, zaliti vlastitim rasolom (belo povrće) ili prokuvanom 1% ratvorom soli (povrće u boji, mešane salate). Dobro zatvoriti i spustiti u lonac hladne vode. Na dno lonca ispod tegli dobro je staviti platneni podložak. Voda mora da prekrije tegle. Uključiti srednju jačinu vatre i postupno zagrevati do 70°C. Na toj temperaturi držati tridesetak minuta, zatim ostaviti da se hladi. Ohlađene tegle obrisati i čuvati na hladnom mestu. Nakon otvaranja čuvati u frižideru.

(Preuzeto iz knjige Prirodna zimnica Zlate Nanić)

S.S.

Foto; privatna arhiva

Komentari