ARNIKA JE LEK PROTIV MNOGIH BOLESTI I NEZGODA

AKTUELNO | Pregleda: 1147 | Autor:

Meksičke pikanterije: profesor Eloisa Beatris Mendes Gutiere, supruga Marka Antonija Garsije Blanka, meksičkog ambasadora u Beogradu

Eloisa Beatris Mendes Gutiere otkriva za Magično bilje kako se spremaju jela stara više milenijuma i kako Meksikanci uspevaju da održe zdravlje i vedar duh

Tek što su se smestili u rezidenciji u Užičkoj ulici na beogradskom Dedinju, a već je senjora Eloisa Beatris Mendes Gutieres, supruga meksičkog ambasadora Marka Antonija Garsije Blanka, učinila sve da ovu kuću u kojoj je do nedavno bila smeštena Ambasada Norveške, pretvori u pravi meksički dom. Kakav kontrast između nordijske beline i svedenosti i latinoameričke egzotične cvetne raznobojnosti! Zidovi su oživeli sa slikama Dijega Rivere i njegovim ćolama sa dugim crnim kikama. U naramcima one nose ogromne bukete cveća. Na sve strane keramički tanjiri obojeni biljkama i raznobojnim plodovima.
- Kad si daleko od Meksika i ne možeš odatle da doneseš dovoljno raznovrsnog svežeg bilja, voća i povrća, cveća i kaktusa, onda ih bar možeš predstaviti na slikama - kaže nam gospođa ambasadorka koja je inače dugogodišnji redovni profesor sociologije na univerzitetu u Meksiku. I ona i suprug potiču iz tradicionalnih meksičkih porodica, pa je sa obe strane, od majke, bake i svekrve nasledila mnoge tajne kulinarstva i isceliteljskih recepata koji potiču još od prekolumbijskog vremena. Uz susednu Gvatemalu, Meksiko je među retkim zemljama Latinske Amerike koja je zadržala i nastavila da neguje filozofiju i tradiciju starosedelačkih naroda i civilizacija.
Kad govorimo o meksičkoj kuhinji, mi najčešće mislimo na tortilje koje se pune raznim sastojcima: pasuljem, lukom, paradajzom, papričicama, uz malo seckanog mesa. Ali, Vi kažete da su tortilje na Zapadu pretrpele transformaciju i da one više ne liče na tortilje koje se prave u Meksiku. Kako to?
- Pre svega, tortilje se kod nas prave od posebnog testa koje se sastoji samo od kukuruza. Da bi se dobila masa za tortilje potrebno je da se okruni kukuruz i da se zajedno sa malo kreča stavi na vatru. Kuva se satima na tihoj vatri. Zatim se sve dobro opere i ispere, a onda se odvoje ljuske. Potom se dobijena masa podrobno izgnječi u velikom avanu. I tako dobijamo testo za tortilje. Danas se od tog testa isušivanjem pravi brašno koje je mnogo finije od brašna od koga se u evropskim zemljama pravi kačamak ili palenta. Ali, takvo brašno, od koga se pravi prava meksička tortilja, teško se nalazi u evropskim zemljama.
Kako onda uspevate da napravite pravu meksičku večeru? Nema u Srbiji ni nopala, kaktusa koji raste u Meksiku, koji je ucrtan u vašu zastavu i grb i od koga se pravi više od dvesta vrsta jela?
- Naša ishrana sastoji se iz tri glavna sastojka, a to su kukuruz, pasulj i papričice. Neću mnogo da se hvalim, ali Meksiko je zemlja kukuruza. Imamo ga u sto pedeset vrsta i u svim bojama. Kao što vi svakog dana idete u pekaru i znate koja ima najbolji hleb, tako se kod nas svako popodne u jedan ili dva ide u tortiljeriju i kupuje se kilo ili dva tortilja. Uz to, centralno mesto za svakim stolom zauzima salsa. Čim sedne za sto, moj muž pita gde je salsa.
Može li bar salsa da se napravi od sastojaka koji se mogu pronaći i kod nas?
- Može. Na primer, evo jednog recepta iz moje porodice koji se prenosi po ženskoj liniji, sa generacije na generaciju. Uzmete papričice pasilje, to su suve papričice koje imaju poseban ukus i miris i ima ih samo u Meksiku. Ali, vi možete da uzmete bilo koju suvlju ljutu papričicu kakve nalazite na Kalenićevoj pijaci. Ona treba da se rastvori i da se iz nje izvadi seme. Zatim se stavlja na roštilj. Kad se izgriluje, malo se ovlaži utapanjem u vrelu vodu. Zatim se stavi u avan od vulkanskog kamena. Jedan sam donela ovde od moje bake. Tučom od istog materijala izmrvi se grilovana papričica. U tom istom avanu izmrve se beli luk, crni luk, doda se maslinovo ulje, so, malo vode i odozgo se pospe sa seckanim maslinama i svežim sirom.
Nije valjda da i deca jedu tu ljutu salsu?
- Deca još od obdaništa jedu ljuto. Čak i kolači u Meksiku su ljuti. Deca u školu nose u paketićima grickalice od ljutih papričica, limuna i soli. Od malih nogu uče se i navikavaju na ljuto. Tačno znaju koliko mogu ljutine da podnesu. Ljuta jela se jedu polako, malo pomalo, dok se nepca i jezik ne naviknu na taj ukus. Već sa deset godina deca umeju dobro da se zaljute, a sa petnaest oni poznaju ,zrelu, ljutinu.
Izgleda lako, ali kuvanje ljutog jela je velika veština?
- Ljutina ima svoju filozofiju. Ona mora da pojača ukus jela, a ne da se ukus kuhinje izgubi. Kuvarica mora da ima ogromno iskustvo da bi znala kako da odredi pravu meru. Jelo mora da bude začinjeno, ali ne sme da se preljuti. Ko hoće ljuće, može da doda. Na stolu se uvek nalazi bar jedan ljuti sos, ili salsa. Ima različitih salsi. Imamo pijanu salsu, u koju stavljamo pivo. To je prava poslastica.
Salata od nopala (kaktusa) i avokada, koju su pravile vaše bake i prabake, može da se pravi u Srbiji, ali će faliti jedan od sastojaka, kaktus nopal?
- Osim nopala koji se kuva dok ne omekša, pa se zatim isecka, u tu salatu stavlja se seckani avokado na kockice, paradajz na kockice, crni i beli luk sitno iseckani, sok od limete i maslinovo ulje. To je veoma osvežavajuća salata. Kad nemate nopal, može da se upotrebi samo avokado.
Kako se Meksikanci bore protiv prehlade i gripa? Otkrijte nam najbolji recept?
- Napravimo klasičnu jaku pileću čorbicu sa svim povrćem. U nju iseckamo mnogo ljutih papričica. Čorba treba da je veoma ljuta i vruća. Kad je pojedemo, popijemo čašicu tekile u koju iscedimo dva, tri limuna. Preznojeni legnemo u krevet. Sutradan se probudimo zdravi.
Može li rakija da zameni tekilu?
- Pa ovde i mi često pijemo čašicu rakije zimi. Valja protiv nazeba. Često jedemo i ajvar. Moj sin obožava gibanicu i zeljanicu. Volimo i kajmak, ali ga izbegavamo zbog kalorija.
Ima još jedna biljka u Meksiku koja se smatra magičnom za gotovo sve vrste bolesti. To je arnika, a ona uspeva i kod nas. Poznata je u raznim krajevima naše zemlje i kao brđanka, moravka ili veprovac. Za šta ona može da posluži?
- Arnika u različitim oblicima nama služi kao blagotvoran lek protiv mnogih nezgoda i bolesti. Kad imate malu decu sa njima ne izlazite ni u obližnji park bez arnike - u kuglicama, kapima i gelu. Ako se dete ogrebe, razbije koleno, ujede ga neka buba, ubode se na trn, tu je gel od arnike. Ako se dete uplaši, ako je nervozno, kuglica od arnike će mu pomoći. Ako kašlje, tu su kapi od arnike.
Za rane na koži, iščašenja zglobova, modrice, ujede insekata - upotrebljava se oblog od arnike. Suvi cvetovi prokuvaju se sa vodom. Protiv akni na licu koristi se puder od arnike. Ona leči i manju upalu grla, koristi se i za brže izlečenje gnojnih angina.
Još jedan jednostavan lek stavljamo na rane. Kad dete padne i razbije koleno, na razderotinu stavimo jestivo suncokretovo ulje i preko toga običan šećer. To pomaže da se udarac ublaži i da se modrica povuče. Ako udari glavu, ulje i šećer na čvorugu.


Zorana Šuvaković

Foto: privatna arhiva

Komentari