MED SA KROVOVA MELBURNA

AKTUELNO | Pregleda: 204 | Autor:

Australijski grad pridružio se svetskim metropolama u razvijanju urbanog pčelarstva

Sa trendom postavljanja košnica na krovove zgrada, Melburn se pridružio gradovima kao što su Pariz, London, Toronto, San Francisko, Njujork, Hong Kong. Ovaj australijski grad sada može da uživa u pravom lokalnom specijalitetu – ukusu meda jedinstvenom za svoju lokaciju.
Med sa krovova Melburna ima specifičan i kompleksan ukus, jer niti je pomešan sa drugim vrstama meda niti je podvrgnut visokim temperaturama, tako da su sačuvani svi mirisi lokalnog cveća.
Ovaj med se ekstrahuje sirov i neprerađen, pa ga netaknuti elementi čine izuzetno zdravim. Mnogi stanovnici Melburna, koji su imali polensku groznicu, rešili su se tog problema kada su počeli da konzumiraju med iz komšiluka. Tako se tvdnja da je moguće postati rezistentan na polen iz kraja, uzimanjem malih količina meda koji otud vodi poreklo, pokazala tačnom.


Košnice trenutno pokrivaju velike delove sitija u Melburnu i okolnih predgrađa. Pčele putuju dva do pet kilometara od svoje košnice kako bi prikupile polen i nektar. Sve lokacije su odvojene, a med se označava tačno prema njihovoj lokaciji.
Pčelari Met i Vanesa posao sa košnicama na krovovima Melburna započeli su vođeni vizijom povratka pčela u grad i predgrađa. Njihov projekat podizanja svesti o značaju pčela počeo je pre pet godina. Sa iskustvom u oblasti informacionih tehnologija i upravljanja projektima, samo je ljubav prema baštovanstvu podstakla Vanesu da razmišlja o pčelama i njihovoj ulozi u održivosti i procvatu ekosistema.
Vanesa i Met zainteresovali su poznanike svog prijatelja kuvara za projekat košnica na krovovima i zamolili ih da postave nekoliko u svom kraju, tako da drugi ljudi mogu da vide da je projekat ne samo bezbedan, već i isplativ. Bilo je dosta interesovanja, i tako su se priključili mnogi koji se bave kulturom ishrane u Melburnu.


Sada imaju sedamdeset košnica širom Melburna. Sve košnice u gradu nastale su od rojeva Vanese i Meta. Svaka košnica proverava se na deset dana do dve nedelje, a med se sakuplja jednom do tri puta u sezoni, u zavisnosti od broja pčela i njihovih kolonija, sezone i vremenskih prilika. U skladu s tim, svaka košnica može da dâ između 30 i 50 kilograma meda između proleća i jeseni. Jedna od košnica u oblasti Brunsvik proizvodi čak 90 kg meda u sezoni.
Med sa krovova Melburna proizvodi se tradicionalnom metodom ručnog ekstrahovanja. Zatim se filtrira kroz mreže i ne greje se. Dakle, ovo je sirov, nepasterizovan i ukusan med.
Med iz grada ima drugačiji ukus od meda sa sela, a čak se i ukusi u predgrađima razlikuju od ukusa meda u centru grada. Ukus varira i tokom promene godišnjih doba, a zavisi od cveća koje je na raspolaganju. Za melburški med se kaže da je polifloran zbog nektara raznog cveća koje sadrži, stvarajući proizvod sa teškim ukusom eukaliptusa, ali i ubačenom „evropskom egzotikom“.


Med iz Alfingtona, na primer, uglavnom se dobija od eukaliptusa Yellow Box. Pčele oko reke Jare, ka Abotsfordu, opet, med prave sa dosta primesa lokalnog cveća. Za razliku od tog meda, med iz Brunsvika ima mnogo primesa nektara voća i maslina, pa je poznat kao lak i kompleksan. Pčelari ga zovu princess honey, princezin med.
Kada su je pitali gde joj je najdraže da koristi med, Vanesa nije mogla da se odluči, jer koristi med umesto šećera kad god može. Voli da jede i sir poprskan medom, a posebno voli med na tostu.
Broj pčela na krovovima Melburna značajno se smanjuje tokom zime. Nema dovoljno cveća pa rojevi preživljavaju na zalihama koje su prikupili. Pojava polena u proleće okidač je za početak ponovnog uzgoja.
Stanovnici Melburna imaju sreću da mogu na svojim krovovima da prave proizvod koji je domaći. Uz malo truda imaju ukusan med, prelaze manje milja da bi nabavili zdravu hranu, a pomažu i oprašivanje zelenih površina u svom gradu.

D. Šubarević
Izvor: Lekoviti med


Komentari