LIPOZOMALNI GLUTATHION

Opis proizvoda

Važan antioksidans u čišćenju štetnih nusprodukata metabolizma, regulisanju ćelijskih procesa, sintezi i rekonstrukciji DNK, sintezi proteina, rastu ćelija i odgovoru imunološkog sistema

Smanjuje oksidantni stres

Poboljšava stanje kod psorijaze

Smanjuje oštećenje ćelija kod masne jetre

Smanjuje insulinsku rezistenciju kod starijih osoba

Povećava pokretljivost kod osoba sa oboljenjem perifernih arterija

Smanjuje simptome Parkinsonove bolesti

Pomaže u borbi sa autoimunim oboljenjima

Smanjuje oksidantni stres kod dece sa autizmom

Ublažava simptome respiratorih tegoba

Ako ste se zapitali da li postoji materija koja je od vitalne važnosti za zdravlje ćelija, koja je prirodan deo ćelijskog metabolizma i može da posluži kao lek u ozbiljnim oštećenjima ćelijskih funkcija - posebno moždanih ćelija - a nije deo tret­mana klasične medicine, uprkos objavljenim naučnim radovima koji sve to potvrđuju, odgovor je potvrdan - ona postoji.

Materija o kojoj je reč naziva se glutation: radi se o glavnom antioksidansu, ne samo u ljudskom telu, već u svim biološ­kim organizmima izloženim oksidantnom stresu i toksinima, kako životinjama tako i biljkama.

Po svom hemijskom sastavu glutation je tripeptid, to jest, hemijski spoj koji se sastoji od tri amino-kiseline. Za potrebe istraživanja, kao dodatak hrani ili za medicinske svrhe izoluje se iz kvasca i tkiva kao što su mišići i jetra.

Ima važnu ulogu u ćelijskom disanju i štiti crvena krvna zrnca (eritrocite) od vodonik-peroksida koji je otrovni nusprodukt mnogih metaboličkih reakcija.

Glutation je jedno od najvažnijih organskih jedinjenja koje sadrže sumpor.

Amino-kiseline koje ulaze u njegov sastav: cistein, glicin i glutamička kiselina.

Iako se glutation stvara u svim ćelijama ljudskog tela, najvažnija je sinteza glutationa u jetri.

U zdravim ćelijama i tkivu više od 90% ukupnog glutationa je u redukovanom obliku (GSH), a manje od 10% čini glutation u disulfidnom obliku (GSSG).

Povećani nivo GSSG-a u odnosu na nivo GHS u telu pokazatelj je oksidantnog stresa kojem je organizam izložen.

U organizmu Glutation ima udeo u mnogim ćelijskim biohemijskim pro­ce­sima. Da bi telo funkcionisalo normalno, potreban mu je pos­tojan izvor glutationa.

Prvenstveno, GSH efikasno čisti slobodne radikale i druge reaktivne spojeve kiseonika direktno i indirektno putem enzimskih reakcija.

Istraživanja iz 2003. pokazala su da GSH sprečava infekciju virusom gripa.

GSH/GSSG je najvažniji redoks par u organizmu, ključan je antioksidans, važan u metabolizmu hranljivih materija i u regulisanju puteva koje su važne za homeostazu čitavog tela.

Manjak glutationa doprinosi oksidantnom stresu, što može da ima ključnu ulogu u procesu starenja i pojavi mnogih bolesti.

Posebno je velika važnost glutationa u prevenciji neurodegenerativnih bolesti kao što je Parkinsonova bolest.

Proces starenja, koji se odvija na ćelijskom nivou, vezan je uz narušavanje homeostaze GSH-a.

U organizmu se narušava odnos GSH i GSSG u korist GSSG-a. Nivo GSH u plazmi se snižava, dok se nivo GSSG-a povećava.

Niz podataka dobijenih na osnovu kliničkih ispitivanja pokazuje da je bolje zdravstveno stanje, nezavisno od životne dobi, vezano uz viši nivo GSH-a.

Dakle, poboljšanje stanja GSH-a u organizmu ključna je komponenta u prevenciji i usporavanju procesa starenja.

Ljudi sa naslednim manjkom enzima za sintezu glutationa pokazuju pomanjkanje GSH-a sa hemolitičkom anemijom, spinocerebralnom degeneracijom, perifernom neuropatijom, miopatijom i aminoacidurijom.

U četvrtoj dekadi njihovog života često se pojave ozbiljne neurološke komplikacije.

Nizak nivo GSH u eritrocitima manifestuje se u jednom obliku nasledne leukemije.

Ustanovljena je i veza između manjka GSH i niza plućnih bolesti, uključujući hroničnu opstruktivnu plućnu bolest, neonatalno oštećenje pluća, akutni respiratorni distresni sindrom i astmu.

Razne neurodegenerativne bolesti i poremećaji povezani su sa izizetno niskim nivoom GSH-a u organizmu.

Kod obolelih od Alchajmerove bolesti opaženo je smanjenje nivoa GSH-a u limfoblastima, dok je kod Parkinsonove bolesti supstancija nigra jako osiromašena GSH-om.

Prag osiromašenja GSH, ispod kojeg ćelija obično umire, iznosi 70-80%.

Mitohondrije su u tom pogledu posebno ranjive. Otkazivanje mitohondrija pokazalo se ključnim kod Parkinsonove bolesti.

Klinička ispitivanja pokazala su da smanjenje glutationa u mitohondrijima dovodi do smrti ćelija.

Nizak nivo glutationa u telu vezan je za oboljenja jetre i imunološkog sistema, bolesti srca i preranog starenja.

Normalan nivo GSH-a u ljudskom tkivu kreće se u rasponu između 0.1 i 10 milimola (mM).

Najveća koncentracija je u jetri, do 10 mM, zatim u slezini, bubrezima, lećama, eritrocitima i leukocitima.

Koncentracije u krvnoj plazmi su oko 4-5 mM.

Uzroci oksidantinog stresa, koji mogu osiromašiti GSH, su:

• UV zračenje i druga (jonizujuća) zračenja,

• virusne infekcije,

• otrovi iz okoline,

• hemikalije iz domaćinstva,

• teški metali.

Nivo mu se smanjuje i kod hirurških zahvata, upala, opekotina, septičkog šoka, kod manjka prekursora za GSH i enzimskih kofaktora u hrani.