KIJAMO ZBOG SEKSA NAŠEG DALEKOG PRETKA

22.01.2016 | AKTUELNO | Pregleda: 406 | Autor: | 0

Ukrštanje Homo sapiensa i neadertalaca učinilo nas je osetljivijim na alergije

Naša sposobnost da se borimo s bolestima, ali istovremeno i sklonost prema kijanju, alergijama i astmi posledica je drvenog seksa između modernih ljudi i njihovih rođaka neandertalaca, pokazale su dve nezavisne studije čiji su rezultati objavljeni u The American Journal of Genetics.
Današnji ljudi vode poreklo od male grupe pripadnika vrste Homo sapiens koja se pre oko 200.000 godina pojavila u Africi, odakle je pre oko 60.000 godina krenula u pohod po svetu. Kad su se pre oko 40.000 godina prvi moderni ljudi pojavili u Evropi, tamo su zatekli neandertalce, s kojima su zatim hiljadama godina uživali u seksu. Rezultate tog seksa danas nosimo u svojim genomima jer svi mi koji živimo izvan Afrike nosimo između jedan i pet posto neandertalskog DNK.
Do tog otkrića, zahvaljujući analizi 38.000 godina stare neandertalske kosti iz Vindije, došla je 2010. grupa pod vođstvom dr Svante Paboa iz Instituta Maks Plank za evolucijsku genetiku u Lajpcigu.
Sada su dr Janet Kelso i dr Majkl Daneman iz istog instituta poređenjem DNK modernih ljudi i njihovih izumrlih rođaka otkrili tri gena koji igraju važnu ulogu u imunološkom sistemu. Te gene moderni ljudi su nasledili nakon što su se njihovi drevni preci pre oko 40.000 godina pomešali s neandertalcima i denisovancima, bliskim neandertalskim rođacima koji su živeli u Sibiru.
- Neandertalci su živeli u Evropi i zapadnoj Aziji oko 200.000 godina pre dolaska modernih ljudi. Oni su se verovatno dobro prilagodili lokalnoj klimi, hrani i patogenima. A uzajamnim mešanjem s neandertalcima mi, moderni ljudi dobili smo sposobnost da se prilagodimo okolini - rekla je za portal IFLScinece dr Dženet Kelso.
Ipak, to neandertalsko genetsko nasleđe koje je modernim ljudima omogućilo da se bore s opasnim, pa i smrtonosnim patogenima ima i lošu stranu jer se čini da nas isti geni čine sklonijim alergijama.
Do sličnog zaključka došli su, nezavisno od tima iz Instituta Maks Plank za evolucijsku genetiku, i američki i francuski naučnici koji su analizirali genetske podatke učesnika Projekta 1000 genoma i uporedili ih sa neandertalskim DNK. Pritom su se posebno fokusirali na 1500 gena imunološkog sistema i otkrili da se većina prilagođavanja događala u razdoblju od pre 6000 do 13.000 godina, kada su moderni ljudi napuštali stil života lovaca skupljača i postajali zemljoradnici. Kad su spoznali da smo važne gene imunološkog sistema nasledili od neandertalaca i denisovaca, francuski i američki naučnici bili su iznenađeni.
- Ukrštanje s neandertalcima zaista je imalo funkcionalne posledice za moderne ljude. Najočitije posledice bile su u oblikovanju naše sposobnosti prilagođavanja okolini, poboljšanju načina kako su se moderni ljudi odupirali patogenima i varili novu hranu - rekao je za Gvardian dr Luis Kvintana-Mursi iz Instituta Paster u Parizu koji je vodio drugu studiju čiji su rezultati objavljeni u The American Journal of Genetics.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net