MOJA OMILJENA VRSTA MEDA ZAVISI OD TOGA SA ČIME GA JEDEM

AKTUELNO | Pregleda: 455 | Autor:

Marina Markeze promenila je način na koji ljudi u Sjedinjenim Državama konzumiraju med. Osnivač Američkog društva za degustaciju meda i sopstvenog brenda „Crvena pčela“, autorka brojnih tekstova u američkoj štampi i autor dve knjige


Marina Markeze uopšte nije planirala da se bavi pčelarstvom: radila je u dizajnerskoj firmi na Menhetnu, a živela u starinskoj kućici u Konektikatu. Pčele joj nisu ni padale na pamet, sve dok jednom nije dobila priliku da okusi svež, sladak med, direktno iz košnice. Bila je to ljubav na prvi ukus, koja je iznedrila dve knjige o medu, Američko društvo za degustaciju meda i sopstveni brend – med „Crvena pčela“.
Neki ljudi smatraju da je pčelarstvo relativno jednostavan hobi – na kraju krajeva pčele mogu da proizvode med i bez naše pomoći. Ipak, iako je Marina bila svesna da posedovanje kolonije pčela sa sobom nosi veliku odgovornost, trebalo joj je nekoliko godina kako bi naučila da im na pravi način osigura zaštitu, zdravlje i napredovanje.
U svojoj prvoj knjizi Pčela: Lekcije slučajnog pčelara, Marina opisuje putovanje u koje se upustila od trenutka kada je prvi put okusila svež med iz košnice. Pre nego što je i sama počela da brine o njima, opisuje kako je odlučila da prisustvuje sastancima obližnjeg pčelarskog udruženja i šta je sve u njemu naučila.
- Ne verujte pričama kako košnicama nije potrebno neko veliko održavanje. Poznavanje prenošenja matice i njene porodice u košnicu, zaštita pčela od spoljašnjih opasnosti i prikupljanje odgovarajuće količine meda, sa sobom nosi veliku odgovornost – ističe Marina.
U istoj knjizi Pčela: Lekcije slučajnog pčelara, Marina koristi termin „medeni somelije“ za one ljude koji su istrenirani da probaju i ocenjuju kvalitet različitih vrsta medâ i da savetuju kako svaku od tih vrsta najbolje iskombinovati sa hranom. – Završila sam u Bolonji, u Italiji, jedini ozbiljan kurs o tome u svetu, i ta znanja i način rada delim sa članovima Američkog društva za degustaciju meda koji sam u međuvremenu osnovala.
- Imala sam priliku da probam mnogo vrsta meda, i iz Amerike i širom sveta. Čist med je veoma dragocen. Naučila sam da ga cenim zato što sada znam koliko je teško pčelama da ga proizvedu. Svaki med je priča za sebe: sa koje biljke je sakupljen, sa kog područja, i u koje doba godine. Volim da otkrivam svaku od tih priča i da ih delim sa drugima. Moj omiljen ukus meda zavisi od toga sa čime ga jedem. Trenutno obožavam italijanski med od glavočika (sikavica, letnji različak, blaženi čkalj) uz italijanski sir, njihov ukusan hleb i vino. Ako vam neko kaže da ne voli med, treba odmah da ga upoznate sa ovim medom i nikad to više neće reći.
Izvor: Lekoviti med

Komentari