POŠTUJEM PČELE, OSTAVLJAM IM DOVOLJNO MEDA DA SE HRANE PREKO ZIME

31.01.2018 | AKTUELNO | Pregleda: 689 | Autor: | 0

Zoran Branković, fizioterapeut i pčelar iz Niša, preporučuje upotrebu tradicionalnih materijala za gajenje pčela


Kada je pčelar iz Niša Zoran Branković, fizioterapeut u Specijalizovanoj psihijatrijskoj bolnici Gornja Toponica, odlučio da se bavi gajenjem pčela, prvo je završio dvogodišnju Školu organskog pčelarstva na niškom Veterinarskom institutu.
Ovu obuku je 2011. i 2012. godine organizovalo Udruženje pčelara „Niška Banja – Suva planina”, a predavači su bili eminentni stručnjaci za ovu oblast: dr Zoran Raičević sa Veterinarskog instituta, internista dr Slavoljub Božić i Čedomir Jovanović, pčelar sa iskustvom dužim od četiri decenije.

- Za razliku od većine pčelara, u mojoj porodici niko se nije bavio ovim poslom, tako da nisam imao neka nasleđena iskustva, osim iskustva koje sam stekao kroz literaturu, pa sam smatrao da je neophodno da pre nego što započnem posao steknem znanja od kompetentnih stručnjaka. Bez ikakve dileme upisao sam Školu organskog pčelarstva koje je organizovalo moje udruženje „Niška Banja-Suva planina” – opisuje gospodin Branković svoje početke u pčelarskoj delatnosti i nastavlja:
- Ljubav i divljenje prema pčelama imao sam oduvek jer smatram da je čudesno kako ta mala bića stvaraju tolika dobra za zdravlje ljudi. Pčelarstvo nikako ne smatram biznisom već hobijem kojim se bavim sa velikom ljubavlju i posvećenošću, uz ogromno poštovanje prema pčelama. Poštovanje njihovih potreba, između ostalog, izražavam na taj način što 5. avgusta prestajem da uzimam med i ostale pčelinje proizvode, tako da im ostavim dovoljno vremena da sakupe sve neophodne materije za sopstvenu prehranu preko zime. To je najkvalitetniji i najzdraviji način za održavanje pčelinjih zajednica, te su potpuno nepotrebne pogače koje često nemaju zadovoljavajući kvalitet.

Pčelinjak Zorana Brankovića nalazi se na živopisnoj planini Seličevici, nedaleko od Niša, bogatoj bagremom i cvetnim livadama. Za sada poseduje trideset košnica „Farar”, sa po dva plodišta i po dva medišta. Redovnu kontrolu kvaliteta meda isključivo obavlja u Institutu za javno zdravlje u Nišu i do sada nije registrovana nijedna primedba.
- Na Međunarodnom jesenjem savetovanju pčelara, koje je održano 2012. godine na Veterinarskom institutu u Nišu, predstavio sam svoju inovaciju ,suvi isparivač za tretiranje pčela oksalnom kiselinom protiv krpelja (varoe),. To je savremeni isparivač namenjen organskoj proizvodnji – kaže vredni pčelar i nastavlja: – Prednost ovog isparivača je u tome što se pčele ne kupaju rastvorom oksalne kiseline, kvase i smrzavaju i istovremeno ovu tečnost otresaju u med. Tretiranje suvim isparivačem ne škodi matici, koja može da živi i četiri godine, i treba da se vrši na dvadesetak dana kako bi bila uništena nova generacija varoe. Takođe, protiv nozeme je uobičajeno da se koristi preparat nozicid, i to četrdeset kapi na litar sirupa kojim se hrane pčele, međutim za pčele je neuporedivo zdravije korišćenje povidon joda. Naime, isti efekat se postiže kada se u sirup sipaju samo četiri kapi 40% povidon joda, po jedanput u jesen i u proleće. Za prehranu pčela umesto pogača (koje sadrže različite suve materije, kvasac, brašno i drugo) koristim prsten meda koji postavljam na mesta prema kretanju klubeta pčela po košnici. Treba znati da pčele na temperaturi od -17oC potroše svega 800 g meda, i kada zimuju na toj, sopstvenoj prirodnoj hrani, zima može da se produži i tri meseca, a njima neće naškoditi jer je med i dobar toplotni izolator.

Posebno je zanimljiv i način na koji Zoran prikuplja polen, a da pri tom ne koristi plastične već isključivo prirodne materijale.
- Sakupljač polena, ugrađen u košnicu, drvena je pregrada sa rupicama prečnika 4-5 mm, tako da kada kroz njih pčele prolaze, polen se otire i pada kroz podnjaču u korpice gde se prirodnim putem suši jer je na mrežici ispod košnice u hladovini. Nedeljno prikupim oko 350 grama polena po košnici i odmah ga stavljam u zamrzivač – kaže Zoran i objašnjava da se tako najefikasnije čuvaju sve vrednosti polena. Osim toga, zamrznuti polen može se odmah koristiti jer nije potrebno da se potapa dok mu se opna ne otopi – konstatuje pčelar Branković i zaključuje: - Jedini sintetički materijal koji koristim u košnici je plastična mrežica za prikupljanje propolisa kojim pčele pred zimu zatvaraju košnicu. Važno je pomenuti da je za rastvaranje propolisa najbolji alkohol (96%) C2H5OH. Ovo odgovorno tvrdim jer sam lično proverio. Svi drugi su u rastvoru propolisa imali ukus deterdženta.

S. Bojović
Izvor: Lekoviti med

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net