NOVA EPIDEMIJA: INSULINSKA REZISTENCIJA

AKTUELNO | Pregleda: 643 | Autor:

Ako se ne leči, insulinska rezistencija može da pređe u šećernu bolest, ali i da negativno utiče na plodnost i bolesti srca i krvnih sudova


Kad insulin ne uspeva da obavi svoju funkciju u potpunosti, to jest da dovede do ulaska glukoze u ćelije masnog tkiva i mišića, dolazi do poremećaja koji je poznat kao insulinska rezistencija. Na smanjenu osetljivost ćelija na insulin mogu da utiču genetske predispozicije, ali i gojaznost, trudnoća i druga oboljenja, poput masne jetre, ateroskleroze i dijabetesa. Celokupnu situaciju može dodatno da oteža ako ste svakodnevno izloženi stresu ili dugo upotrebljavate pojedine lekove, a naročito steroide. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i regulisanje telesne težine najbolji su način za borbu protiv poremećaja kakav je insulinska rezistencija, jer ukoliko se zanemari, može da dovede do šećerne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja.

Šta uzrokuje otežan metabolizam glukoze
Da bi proizvelo dovoljno energije koja mu je neophodna za normalno funkcionisanje, naše telo kao gorivo koristi glukozu. Ona dopire do ćelija zahvaljujući insulinu, hormonu koji pankreas izlučuje u krvotok. Međutim, ako ćelije ne reaguju na insulin kako bi trebalo, pankreas luči sve više hormona, jer su potrebne veće doze za regulisanje nivoa šećera u krvi. U navedenim slučajevima, kada je osetljivost ćelija na insulin smanjena, insulinska rezistencija povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja i nepredvidivog dijabetesa tipa 2. Reč je o poremećaju koji ukazuje na otežan metabolizam glukoze, a leži u osnovi metaboličkog sindroma, čiji su znaci još i povećan obim struka, visok krvni pritisak i povišen nivo “lošeg” holesterola i triglicerida u krvi.
S druge strane, metabolički sindrom, u čijoj je osnovi insulinska rezistencija, dovodi obolelog u nimalo bezazleno predijabetesno stanje, te može da bude uzrok i brojnim oštećenjima krvnih sudova, što se kasnije manifestuje različitim kardiovaskularnim oboljenjima.

Simptomi koji često izostaju
Insulinska rezistencija često nema nikakve simptome, a ukoliko se oni ipak jave, to mogu biti povećanje telesne težine, visok krvni pritisak, glad, otežana koncentracija i osećaj tromosti, pospanosti i obamrlosti. Od svega navedenog, smatra se da je gojaznost glavni faktor rizika za smanjenje osetljivosti na insulin - masne naslage mogu prouzrokovati upalne procese u telu, a kao rezultat javlja se insulinska rezistencija. Pritom, višak kilograma često je posledica manjka fizičke aktivnosti i nepravilne ishrane. Prekomerno konzumiranje sastojaka bogatih prostim ugljenim hidratima, koji se u krvi razlažu na šećere, čini da mehanizam za apsorpciju šećera prestane da radi kako treba.

Recite NE slatkišima iz supermarketa
Promena načina ishrane može smanjiti potrebu za insulinom, što je odličan način borbe protiv insulinske rezistencije. Da biste to postigli, zaboravite na hranu koja brzo podiže nivo šećera u krvi. Tu spadaju poslastice i specijaliteti od rafinisanog šećera i brašna, ali i jela koja sadrže transmasti, poput brze hrane, pomfrita, krofni… Izbegavajte i bundeve, banane, dinje i ananas, kao i kupovni musli, a pri izboru mleka i mlečnih proizvoda, koji, dokazano je, podstiču metabolizam glukoze i poboljšavaju osetljivost na insulin, vodite računa da uzmete one s niskim procentom mlečne masti. Regulisanje telesne težine i redovna, makar i lagana fizička aktivnost mogu poboljšati osetljivost na insulin, dok konzumiranje namirnica sa niskim glikemijskim indeksom može smanjiti potrebu za njim, jer se ugljeni hidrati iz takvih namirnica u krvi sporije razgrađuju na šećere.

Kakva se ishrana za insulinsku rezistenciju preporučuje
Hrana bogata vlaknima preporučuje se zbog niskog glikemijskog indeksa, zato bi jelovnik trebalo da obogatite integralnim žitaricama, naročito ako vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija. Povrće koje ne sadrži skrob takođe je dragoceno - brokoli, kupus, karfiol, krastavac, šargarepa, plavi patlidžan, zeleno lisnato povrće, paprike, celer. Može se koristiti i slatki krompir, koji, uprkos tome što je bogat šećerom, reguliše nivo holesterola u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima. Kada je voće u pitanju, dijeta za insulinsku rezistenciju preporučuje bobičasto, jer pored toga što je bogato antioksidansima i ublažava upalne procese u telu, smanjuje potrebe tela za insulinom. Ali, imajte na umu da je bobice najbolje jesti sveže.
Takođe, uz dovoljno vlakana, potrebno je povećati unos proteina, što se može postići konzumiranjem živinskog mesa bez kožice, tofu sira, jaja i ribe.

Vodite računa o “zdravim“ mastima
Dok transmasti mogu da pogoršaju stanje, zdravije mogućnosti mogu smanjiti potrebu za insulinom, jer usporavaju oslobađanje šećera u krvotok i ublažavaju upale, koje su često uzrok insulinske rezistencije. Rafinisana ulja zamenite hladnocedenim, a jelovnik obogatite izvorima omega 3 masnih kiselina. Avokado, riba, puter od kikirikija i orašasti plodovi trebalo bi da se nađu na vašem meniju, ali vodite računa da ne preterate u konzumiranju badema, lešnika i oraha, jer oni, uprkos tome što ne sadrže ugljene hidrate, obiluju kalorijama.
U smutije i salate dodajte laneno seme, koje pored zdravih masnih kiselina sadrži i dragocena vlakna. Od začina obavezno koristite đumbir, kurkumu i cimet, jer oni ublažavaju poremećaj kakav je insulinska rezistencija.


Komentari