ISPIJANJE ČAJEVA LETI NAJBOLJE ČISTI KRV I LIMFU

AKTUELNO | Pregleda: 938 | Autor:

Rade Marušić, fitoterapeut iz Mostara, čovek koji je dnevno primao i po sto pedeset pacijenata, govori o tajnama dugovečnog života



U organizam ne unosite ništa hladnije od 26 stepeni C, ni leti ni zimi, savetuje travar Rade Marušić iz Mostara.
Ne treba ga posebno predstavljati, jedan je od najpoznatijih travara i fitoterapeuta na području bivše Jugoslavije. Kroz njegovu ordinaciju prošle su desetine hiljada ljudi iz celoga sveta, a retki su oni koji su mu se vraćali nezadovoljni. Ceo život posvetio je biljkama i lečenju ljudi, a ovih dana očekuje se deseto izdanje njegove, sada već kultne knjige Lekovitim biljem do zdravlja.
Ceo život ste posvetili biljkama i lečenju ljudi. U devetoj ste deceniji života i još ste vrlo aktivni, a Vašu ordinaciju i danas posećuju ljudi iz svih krajeva bivše države.
- Tačnije, dolaze iz svih krajeva sveta. Iz Australije, Amerike, Kanade, naši ljudi koji su otišli u inostranstvo još dolaze kod mene.

Koliko je pacijenata prošlo kroz Vašu ordinaciju?
- To je, verujte mi, nemoguće tačno reći. To ne znam ni ja, niti bilo ko drugi. Poznato je da su mi dolazili ljudi iz celoga sveta, a tačan broj, ili bar približan, nemoguće je utvrditi.

Da li dolaze ljudi da bi Vam se zahvalili?
- Kako da ne. Hiljade i hiljade ljudi. Na primer, dolazi čovek i nosi recept koji sam mu izdao pre četrdeset godina, na papiru otrgnutom iz beležnice, sa rednim brojem i imenom, prezimenom i godinom rođenja. Dolazi i zahvaljuje, nema reči.

Kada je počelo Vaše interesovanje za lekovito bilje?
- Mene je na ovaj put odvela moja majka. Moji roditelji su imali po sedamnaest godina kada su se venčali. Bili su maloletni, tada je to bila Austrougarska. Prvo dete im se rodilo i umrlo, drugo takođe, majka je spala na 38 kilograma i jedva ostala živa. Tada su otišli u Ljubuški kod doktora Sadika Sadikovića, koji joj je pomogao. U jednoj vreći dao joj je trave nad kojima će se pariti, a u maloj papirnatoj vrećici dao joj je čajeve koje će piti i rekao da će za kratko vreme, čak za mesec dana, biti potpuno u redu. Kako je on rekao, tako je i bilo. Rodila nas je još sedmoro, svi živi i zdravi, ona je doživela 97 godina.

Možete li nam otkriti recept za zdrav i dug život?
- Sve je u kulturi življenja. I sve je u ljudskom umu. Ali, osnovna je kultura življenja i ishrana. Ljudi greše, treba znati kada treba prestati jesti. Za večeru treba malo da se jede, za ručak najviše. Treba fizički raditi, treba se kretati. Protiv sam suve hrane, kuvana hrana je zdrava. Osnovno je - ništa ne sme ući u organizam da je hladnije od 26°C, ni leti ni zimi. Jer to je šok za organizam, za krvne sudove, pogotovo za limfu. Ne sme se hodati bos po betonu, po kupatilu. Nosim uvek čarape i evo me, zdrav sam kao čelik.

Kaže se da je i leti zdravo piti čaj. Zašto?
- Zato jer limfne žlezde rade, znoji se čovek i gubi tečnost. Organizam se čisti i čovek mora da uzima vodu, vruće je. Dakle, ispira se organizam, filtrira se krv. Što se pije više vode, krv će biti čistija. Ali kakvu vodu? Ne mineralnu. Organizmu nije potrebno mnogo minerala, treba piti prokuvanu vodu, ohlađenu, koja je oslobođena kojekakvih minerala, vodu koja je oslobođena kamenca i ostalih primesa.

Iako ste fitoterapeut, morali ste da izučavate i medicinu. Koliko se kose, koliko podudaraju Vaša struka i medicina?
- Mi smo potpuno ravnopravni. Ne kose se nikako. Nikad nisam imao problema sa lekarima, naprotiv. Čak sam u svom radu u kontaktu sa lekarima. Davao sam im savete i primao njihove. Konkretno, za kamenove u bubregu, za koje sam dodao novu recepturu u svojoj knjizi, urolog i nefrolog treba da kažu svoje mišljenje. Ako je organizam sklon stvaranju kamenca, ne sme se piti sirova voda, mineralna voda, ne sme se uzimati mnogo slano, umesto vode treba uzimati kompot od jabuke (samo tečnost). Jedino što bih voleo jeste da lekari malo više govore o hrani.

U kojoj meri je poželjno uzimati tablete, antibiotike, kada sve to možemo da pronađemo u prirodi?
- Treba uzeti i antibiotike, ali najbolje je kada se kombinuju sa lekovitim biljem. I naravno, zavisi o kojem problemu, o kojoj bolesti je reč. Zvanična medicina je toliko uznapredovala da odmah zna o čemu je tačno reč. Ako je, na primer, posredi najteža bolest, postoje metastaze. Nakon što se ukloni tumorsko tkivo, ja kao fitoterapeut propišem terapiju za regeneraciju, da se ne bi ponovile metastaze. U svakom slučaju, treba znati pravu meru.

Da li se u prirodi može naći lek i za najteže bolesti?
- Da, može. Za svaku bolest trava raste. Naravno, za to treba godine učenja, rada i istraživanja, da bi se znalo za šta je koja biljka ili kombinacija nekoliko njih najbolja.

Koliko savremen način života negativno utiče na zdravlje?
- Veoma loše utiče. Bojim se da će nas mobilni telefoni, internet i ova tehnologija dovesti do toga da više ništa nećemo učiti i da ništa nećemo znati. Kako je krenulo, u dogledno vreme nećemo znati ni da pišemo. Čovek je živo biće, mora da živi sa prirodom i mora redovno da se kreće. I dan-danas, kad završim sa poslom, upalim auto i odem u prirodu. Ostavim vozilo i šetam se dugo, razgledam biljke, dišem punim plućima čist vazduh.

Šta biste nam preporučili da uvek imamo pri ruci?
- Pitomu i divlju nanu, majčinu dušicu, vranilovu travu. Te četiri trave sasvim su dovoljne. U sebi imaju i antibiotik, i antiseptik, i sredstvo protiv gljivica. Može se ubaciti i list vreska. Ta kombinacija čaja treba da se pije svakodnevno, ne smeta, a drži organizam zdravim.

Komentari