DA LI RUKE PERETE SAPUNOM ILI KORISTITE GEL ZA DEZIFEKCIJU?

06.03.2020 | AKTUELNO | Pregleda: 586 | Autor: | 0

Šta je najbolja zaštita od koronavirusa, pitanje je oko koga se lome koplja

Šta je najbolja zaštita od koronavirusa, pitanje je oko koga se lome koplja. Šta je najbolja zaštita od korona virusa? Dok se vlade mnogih zemalja suočavaju sa suzbijanjem koronavirusa, prodaja gela za dezinfekciju ruku je naglo porasla.

Da li je gel za ruke zaista tako efikasan protiv koronavirusa?
Sredstvo za čišćenje ruku nije ništa novo. Lupe Hernandez, studentkinja medicine iz Bejkersfilda u Kaliforniji, 1966. patentirala je ideju o alkoholu na bazi gela za čišćenje ruku u nedostatku vode i drugih sredstava za pranje ruku. Međutim, tek nakon pandemije svinjskog gripa H1N1 2009. godine proizvod je stekao planetarnu popularnost. Te godine, prodaja antibakterijskih gelova i maramica u SAD-u porasla je za više od 70 odsto u šest meseci. Do 2010. godine boce sa gelovima mogle su se naći svuda - od šaltera za naplatu na aerodromima do internet prodavnica.

Popularnost gelova za ruke nije porasla samo strahom od pandemije. Unosne mogućnosti za prodaju učinile su da oni sada dolaze u lepim, deci prilagođenim bojama i sa prijatnim mirisima na cimet ili lavandu.

Na internetu postoje i recepti za pravljenje domaćih gelova uz pomoć votke, hamamelisa i aloe vere. Ali da li su oni efikasni u ubijanju mikroba?

Stručnjaci za higijenu se slažu da je za ubijanje većine virusa za dezinfekciju ruku potrebno najmanje 60 odsto alkohola (većina ih sadrži 60-95%). Za one sa osetljivom kožom, sada postoje opcije koje ne sadrže alkohol. Desetinama godina su postojale i verzije napravljene s još jednim moćnim antibakterijskim sredstvom, triklozanom, koji se nalazio u svemu, od sapuna do paste za zube. Međutim, istraživanje je otkrilo da triklozan može biti štetan za endokrini sistem, a američka Uprava za hranu i lekove je zabranila njegovu upotrebu u higijenskim proizvodima krajem 2017. godine.

Sali Blumfild, profesorka iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, kaže da su virusi mnogo otporniji na dezinfekciona sredstva nego bakterije. Na sreću, kaže ona, koronavirus ima omotač koji alkohol može da napadne, čime eliminiše pretnju. Norovirus i rinovirus, nasuprot tome, nemaju.
To znači da pravljenje vlastitog sredstva za dezinfekciju, iako potencijalno efikasno protiv nekih bakterija, nije nešto što bi Blumfild preporučila.

- To je čak i vrlo nepromišljeno i opasno - kaže ona. Proizvodi kupljeni u prodavnici, takođe, sadrže emulijente kako bi ih učinili mekšim na koži, a bez kojih rizikujete da povredite kožu.
Ključna pitanje je kada koristiti sredstvo za pranje ruku. Koronavirus je nova bolest, tako da niko ne zna tačno kako se širi, ali verovatno je da se kapljice kašlja šire sa osobe na osobu i vrlo je malo verovatno da se prenosi putem predmeta ili hrane.
Savet Blumfildove slaže se da treba operete ruke sapunom ili, ako to nije moguće, upotrebite gel za ruke. Izbegavajte da dirate bilo šta što ne trebate da dirate, i pripazite da ako dodirnete ručke na vratima ili šipke u autobusu, na primer, a ne možete nakon toga odmah da operete ruke ili koristiti gel, ne dirate svoje lice.

Virusu je potreban domaćin - žive ćelije - da bi se razmnožavao: zato ne trljajte oči, ne dirajte usta ili bilo kakvu ranicu ako vam ruke nisu čiste. Držite ruke podalje dok ne budete imali pristup gelu ili sapunu da ih možete oprati.

Najbolja opcija je sapun i voda. Prema istraživanju američkog Društva za mikrobiologiju iz 2019. godine, upotreba tekuće vode i sapuna za pranje ruku efikasnija je od gela koji niste dovoljno utrljali.

Sapun ima blaga antibakterijska svojstva, ali ne ubija viruse. Ipak, on uklanja prljavštinu i zato nakvasite ruke vodom, nasapunjajte ih sa obe strane, između prstiju i ispod noktiju, pa istrljajte jednu o drugu. Isperite ruke temeljno pod tekućom vodom 20 sekundi. Temeljno ispiranje je ključno za ispiranje virusa. Osušite ruke peškirom za jednokratnu upotrebu, a zatim njime zavrnite slavinu pre nego što ga bacite.
Možda se čini protivno zdravom razumu, ali studija objavljena u medicinskom časopisu Mayo Clinic Proceedings iz 2012. godine zaključila je da su sa higijenske strane papirni ubrusi bolji od sušača za ruke uz pomoć toplog vazduha. To je zato što peškiri suše ruke brže i temeljnije od sušača, a kontaminacija se događa više kroz vlažne ruke nego suve.

Previše gela za ruke može da izazove iritaciju i osetljivost kože zbog isušivanja i uklanjanja prirodnih ulja. Oštećena koža podložnija je infekcijama, pa je sredstva za dezinfekciju ruku, kao i većina stvari, najbolje koriste u umerenim količinama - i to samo ako pranje ruku vodom i sapunom nije moguće.
Kako kaže Blumfild, ne radi se o paranoičnosti, već o disciplini. Iako su neke kompanije navodno zabranile rukovanje i druge fizičke kontakte u nastojanju da izbegnu koronavirus, to nisu zvanične smernice.

- Ako održavate dobru higijenu, male su šanse da se zarazite, a ako se to i desi nećete zarazu širiti - kaže Blumfild.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 9h-20h
    subotom i nedeljom: 9h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem