POBEDIO ČETIRI LEUKEMIJE I DVA INFARKTA

Predrag Slijepčević (56) pre dvanaest godina oboleo je od leukemije prvi put. Naredne četiri godine vodio je borbu sa ovom bolešću i pobedio - četiri puta.

Danas je zdrav i pomaže onima koji prolaze isto.
- Lekari znaju o leukemiji, ja je poznajem - kaže Slijepčević.
Ovu bolest krvi i koštane srži smatra arhineprijateljem, ali kaže da mu leukemija ne može ništa.
- Ako se opet vrati, pobediću je - ističe ovaj hrabri čovek koji je uz leukemiju imao i dva infarkta i dobio dijabetes.
Bolovao je od akutne mijelomonoblastne leukemije. Lekari su ga, kaže, nekoliko puta otpisivali.
- Kada vide da je kraj, doktori kažu porodici da dođe, da se oprašta, da provodi vreme s pacijentom. Mojoj supruzi su to govorili nekoliko puta - ističe naš sagovornik.
Predrag je sve do 2008. imao "običan" život. Radio je, zarađivao, želeo da obezbedi sinove.
- Jednog dana mi je odjednom postalo mnogo loše. Došao sam kući i supruga me je naterala da odem da vadim krv. Kada sam izvadio krv i kada su stigli rezultati, zvali su me iz Kliničkog centra Srbije, ponovo su mi vadili krv. Popodne tog dana otišao sam u Urgentni centar i tada je sve počelo - seća se Slijepčević.
Bilo je to u drugoj polovini juna 2008.
- Ostao sam u bolnici i tri dana nisam znao šta mi je. Supruga je pretpostavljala, ali ju je jedan prijatelj ubedio da nije to što sluti - kaže on.
U sobi Klinike za hematologiju u Beogradu Predrag je imao dvojicu cimera ali nije znao zbog čega su tu i od čega boluju.
- Tog jutra, došla je grupa lekara. Stali bi pored svakog kreveta, nešto pričali na latinskom, pitali svakog od nas kako smo i nastavili bi dalje. Kada su prolazili pored mene, nisu mi rekli ništa. Prošli su i otišli do trećeg kreveta i pričali sa trećim pacijentom - seća se Predrag tog pretposlednjeg petka u junu 2008, i nastavlja:
- Prošla je i jedna lekarka, za koju sam pretpostavio da je glavna, pitala me je da li imam brata ili sestru. Onda sam se šokirao jer, šta kog đavola moj brat ili sestra imaju s mojom bolešću. Čuo sam noć pre toga da su mi jetra i slezina uvećani devet, odnosno dvanaest centimetara. Mislio sam da je to to, da s njima nešto nije u redu i da će mi dati lekove. Nisam ja imao vremena da budem bolestan.
Rekao je da ima i brata i sestru, a doktorka je odgovorila:
- Odlično - i nastavila ka izlazu.
- Doktorka, sada ste me uplašili - rekao je Predrag, a ona se okrenula i odgovorila:
- A što?
- Pitao sam Vas kakve veze imaju moj brat i sestra s mojom bolešću. Rekla je:
- Zbog transplantacije. Onda sam doživeo dvostruki šok.
- Kakve transplantacije? - procvilio sam.
- Zato što imate leukemiju - odlazeći je dobacila. Eto, tako sam saznao od čega bolujem.
Lekari su onda izašli iz sobe.
- Oni su otišli, ja sam ostao u šoku. Onda je misao počela polako da se vraća. Dekica pored mene je smirenim tonom, potpuno opušteno, pričao priču da ne mora to da bude toliko strašno. Njegova priča me je povratila - priseća se Predrag.
Prvi korak je bio da ode po kafu sa automata. Drugi korak - da izađe napolje, zapali cigaretu i nađe mesto na kom ga niko neće videti i da - plače.
- To je bio trenutak da plačem ako mi se plače i da završim s tim.
Uradio je sve kako je mislio da treba, ali suza nije bilo.
U subotu su počeli da mu daju lekove.
Kada su stigli konačni rezultati, Predrag i njegova supruga seli su sa lekarkom koja ga je tada lečila. Bio je siguran da će umreti.
Njegov deda je sa sedamdeset i šest godina oboleo od leukemije i nije uspeo da se izbori s bolešću. Predrag je mislio da će se i njemu isto dogoditi, ali je u razgovoru sa doktorkom shvatio da postoji šansa.
- Pošto je to već tako - rekao sam sebi - šta bude biće, ali je moje da se ne predam.
Pošto je preživeo četiri leukemije, voli da kaže da je ekspert za nju.
Prva terapija, kada mu je prvi put dijagnostikovana leukemija, i čitavo lečenje kada se bolest vratila - najteže su mu pali.
- Kada se prvi put vratila, onesvestio sam se. Taj očaj je neopisiv. Ništa teže od toga mi se nije dogodilo. Jednostavno sam se raspao. Pao sam fizički u nesvest. Znao sam šta me čeka, a to je trenutak kada svako od pacijenata ponavlja samo da ne može više.
Pošto bi se izlečio, svaki put je iz bolnice izlazio visoko podignutih ruku.
Ono što Slijepčević posebno naglašava je da uz jake citostatike, koji se primaju tokom terapije, veoma je opasno dodavati bilo kakvu suplementaciju.
- To može biti smrtonosno - ističe Predrag i dodaje: - Između terapija može da se uzima aronija i eventualno riblje ulje. Tu mora da se bude veoma striktan. Tek kada sam završio sa terapijama i kada je najgore prošlo, počeo sam da pijem čaj od korena maslačka za čišćenje organizma. Surutku preporučuju i lekari za čišćenje jetre i redovno je konzumiram. Ishranu nisam drastično promenio, jedem sve u umerenim količinama. Oslabljenom organizmu veoma su važni proteini i masnoće i zato ja često uzimam slaninu.

Apel za sakupljanje trombocita
Predrag danas pomaže pacijentima i njihovim porodicama kroz udruženje “Leuka”.
- S obzirom da su trombociti osnovni koji obolele od leukemije održavaju u životu, i ne postoji zamena za njih, molimo sve humane ljude koji žele, a ispunjavaju uslove za donaciju trombocita, da se jave Predragu Slijepčeviću na telefon 063 304138. Samo malo naše dobre volje može da spase nečiji život!

Foto: privatna arhiva