KOLIKO ZAISTA ZNATE O VIRUSIMA? DONOSIMO NEKOLIKO ČINJENICA

30.03.2020 | AKTUELNO | Pregleda: 279 | Autor: | 0

Ako poznajete neprijatelja, lakše ćete se sa njim izboriti

Koliko zaista znate o virusima? Donosimo nekoliko naučno dokazanih činjenica.

Virusi su čudo čak i za naučnike. Opravdano je postaviti pitanje mogu li se smatrati živim bićima, o njihovom poreklu nema čvrstih dokaza. Budući da su sićušni i krhki, ne postoje fosilni ostaci. Tu nastupa grana nauke poznata kao paleo virusologija koja nastoji da otkrije kako su virusi nastali.

Virusi se sastoje iz genetskog materijala, DNK ili RNK, umotanog u proteinsku kapsulu. Veličine su tek nekoliko desetina ili stotina nanometara. Da bi se razmnožavali, potreban im je drugi organizam kao domaćin. Mogu zaraziti bilo koji oblik života, od bakterija i drugih mikroorganizama, do biljaka, gljiva i životinja. Zbog toga se pretpostavlja da postoje barem toliko dugo koliko i život na našoj planeti.

Kada se domognu ćelije domaćina, virusi je koriste kako bi se razmnožili. Tada ostavljaju svoj genetski materijal koji se integrše u DNK domaćina. Ako je ta ćelija deo reproduktivnog sistema genom postaje nasledan.

Naučnici su 2009. utvrdili da gen CGIN1, koji poseduju svi sisari, uključujući i čoveka, seže između 125 i 180 miliona godina u prošlost. Pretpostavlja se da je ovaj gen potekao od vrste RNK virusa pod nazivom retrovirus. To bi značilo da je određeni retrovirus još pre nekoliko miliona godina zarazio ćelije uključene u razmnožavanje zajedničkog pretka svih sisara.

Naučnici procenjuju da čak osam posto genoma kod ljudi vodi poreklo od nekog virusa. Ipak, kada je u pitanju samo poreklo virusa, postoje različite teorije. Moguće je da su nastali pre drugih oblika života, ali i da su se razvili unutar vlastitih gena kada su ćelijski organizmi već bili prisutni. Prema jednom modelu, virusi su bili samostalni organizmi, ali su s vremenom postali zavisni od drugih, čime su postali paraziti.

Mnogi naučnici definišu viruse kao poluživa bića, što nije najjasnija definicija. U opštem smislu, živi organizam sposoban je da se razmnožava, proizvoditi energiju, održava stabilnu ćelijsku strukturu i evoluira. Iako se virusi mogu razmnožavati, potreban im je domaćin. Što se evolucije tiče, ona se odvija jako brzo kod virusa pa su u stanju da se promene već kroz nekoliko stotina godina.

S druge strane, virusi ne proizvode energiju i ne mogu da održe stabilnu ćelijsku strukturu. Zbog toga ne postoji jasan odgovor na pitanje: "Jesu li virusi živi?" Katkad se slikovito opisuju kao "puzavica obavijena oko drveta života". Njihova sposobnost da utiču na genetski kod ljudi i drugih bića, ali i da izazivaju bolesti, čini ih značajnim delom živog sveta naše planete.

Tagovi:

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem