NAJVEĆI SABOTERI DIJETA

Karantin je prošao i nema više izgovora. Morate da smršate. Dok birate kojoj ćete se dijeti privoleti, imajte u vidu navike kojih se odmah morate osloboditi. Predstavljamo vam najveće sabotere dijeta i najgore savete koje morate zaobilaziti u širokom luku.

Banane i šargarepa
Činjenica da je da neke zdrave namirnice, a tu spadaju banane i šargarepe, sadrže više ugljenih hidrata u poređenju s nekim drugim voćem i povrćem, ali istina je i da nas ta razlika u količini neće ugojiti. Mala banana sadrži 23 g ugljenih hidrata, a mala jabuka 21 g. Ako pokušavaš da smršate, vodte računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata i šećera u jednom danu i nemojte sebi uskraćivati zdrave namirnice. Ključ uspeha je u umrerenosti.

Izbegavajte gluten
Gluten bi trebalo da izbegavaju osobe obolele od celijakije i osetljive na gluten. U protivnom, izbegavanje glutena može da pomogne u dodavanju kilograma jer su proizvodi bez glutena uglavnom puni šećera i veštačkih sastojaka. Osim toga, ako se ishrana bazira na povrću, voću, zdravim izvorima proteina iz mesa i ribe i ograničenoj količini celovitih žitarica nećete uneti značajniju količinu glutena. Problem s glutenom je taj što većina ljudi konzumira gluten iz testenine, belog hleba i drugih nezdravih izvora. Međutim, ako tu vrstu glutena zamenite s četiri kriške bezglutenskog hleba ili dva bezglutenska keksa nakon ručka, opet ste na istom jer su slatkiši bez glutena i dalje slatkiši. Za mršavljenje dobro je eliminisati gluten koji se nalazi u hlebu, keksu, kolačima, ali ih ne menjajte bezglutenskom verzijom.

Jaja povećavaju nivo holesterola i goje
Opšte je verovanje da se unosom dva ili više komada jaja povećava nivo holesterola. Novija istraživanja otkrivaju da to ipak nije tačno. Naučnici sa Univerziteta u Granadi su otkrili kako unos do 7 jaja nedeljno neće povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Iako jaja obiluju holesterolom, značajniji uticaj na rast holesterola imaju zasićene masti i transmasne kiseline koje su u najvećoj meri prisutne u crvenom mesu, industrijskim slatkišima, grickalicama i pekarskim proizvodima. Jaja su relativno jeftina namirnica bogata kvalitetnim proteinima, mineralima, folnom kiselinom i vitaminima B grupe, i u samo 70 kalorija po komadu imaju viši udeo nezasićenih masnih kiselina od udela zasićenih masti.

Sve kalorije su jednake
Izraz "prazna kalorija" koristi se za hranu koja ima vrlo malu ili nikakvu hranljivu vrednost. Na primer, 2 dl soka od sveže ceđene pomorandže sadrži 112 kalorija, ali takođe sadrži kalijum i osigurava 100 posto dnevne doze vitamina C, dok ista količina gaziranog soka s ukusom pomorandže ima 120 kalorija i nema nijednu hranjivu materiju. Gazirani sok ima prazne kalorije, dok ih prirodan sok od pomorandže nema. Što je hrana više obrađena, ona sadrži manje hranljivih elemenata: vitamina, minerala, vlakana, supstanci neophodnih za borbu protiv raka tzv. fitokemikalije, i sadrži više masnoće, šećera i praznih kalorija. Budući da danas gotovo u svim namirnicama ima fruktoznog šećera (keks, kečap, jogurt, gazirani napici, hleb, pecivo) ne treba da vas čudi ako stalno gladni. Od brojanja kalorija važnije je paziti šta jedete i u kojoj količini, prednost treba dati namirnicama koje su nutritivno bogate.

Birajte namirnice s manjom količinom masnoće (low-fat)
Držite se dalje od proizvoda s oznakom "malo masnoće", "light" ili "lagano". Dakle, prilikom kupovine, birajte "normalnu" verziju proizvoda koja sadrži masti, a bilo bi dobro da mesto pronađu zdrave masnoće koje se nalaze u avokadu, orašastim plodovima i raznim semenkama, jer vas zdrave masti duže drže sitim. Teorija da masti debljaju zastarela je i odbačena, budući da su naučnici otkrili da dijeta siromašna mastima, a bogata ugljenim hidratima dovodi do debljanja. Nutricionisti preporučuju dnevni unos od oko 30 posto masti iz zdravih izvora. Low-fat proizvodi obično sadrže više dodatog šećera jer se tako "maskira" nedostatak masnoće, ali takva hrana ne zadovoljava potrebe organizma i brzo se javlja osećaj gladi, a rezultat je veći unos kalorija i debljanje.