MEKSIČKI TARTUFI RASTU NA KUKURUZU

Gljiva uitlakoće, poznata i kao meksički tartuf, "jede" zrna kukuruza - ako je vreme dovoljno toplo i vlažno, na klipovima će se brzo videti nabubreli deo. Na kukuruzu koji se ne gaji namenski za proizvodnju gljive, prosečno do 10 posto prinosa bude na prirodan način zaraženo gljivom.
Mnoge firme koje se bave gajenjem semenskog kukuruza zaradile su milionske sume u pokušaju da stvore sorte otporne na gljivu. A onda se dogodio preokret.

Iako se na prvi pogled činilo da će gljiva čini štetu, situacija je obrnuta: zaraženi klipovi dostižu neuporedivo veću cenu od zdravih. Štaviše, gljiva je toliko tražena da postoje farmeri koji su se posvetili samo njenom gajenju.

Jednom su prilikom istraživači iz Viskonsina ubedili lokalnog farmera da usev zarazi gljivom i razlika u zaradi uzbro je postala više nego očigledna: zaražen klip dostiže cenu od 80 centi, a zdrav samo nekoliko. Cena i pojačana potražnja inspirisale su i druge da se preorijentišu na proizvodnju ove gljive - organski, tj. fungicidima netretirana polja kukuruza "zaražavaju" se sporama gljive koja se kasnije suši, nudi sveža ili konzervirana.

Osim što se vekovima ova gljiva, poznata i kao meksički tartuf, u centralnoameričkoj kuhinji izuzetno ceni i smatra delikatesom, njena konzumacija ima pozitivan efekat na zdravlje. Gjiva, naime, "primorava" biljku na metaboličke procese kojim stvara nove i zdravije sastojke. Tako, na primer, zdrav kukuruz jedva da sadrži lizin, amino-kiselinu koja gradi mišiće, jača kosti, bori se protiv infekcija i čuva mladolik izgled kože, dok je uitlakoće prepun ovog sastojka koji ljudsko telo ne može samo da stvori. Takođe, kukuruzna gljiva sadrži više proteina od pečurki koje uobičajeno jedemo, a ima i više sastojaka koji smanjuju nivo holesterola od ovsene kaše.

Priprema se jednostavno, kao i druge pečurke. U salatu može se staviti sveža, i tada se biraju mlade, bele gljive. Tokom kuvanja pušta tačnost sličnu mastilu tako da jelo postaje crno, a takav izgled ima i ukoliko se konzervira.

U Meksiku se na pijacama mogu pronaći korpe pune sveže gljive, a uz dodatak zrna kukuruza i luka od nje se prave pljeskavice.
Astečka plemena koristila su ovu gljivu i u medicinske svrhe - za ubrzanje porođaja, a da li će uitlakoće postati gljva sa priznatim medicinskim dejstvom, poput reišija ili šitake ostaje da se vidi. Za sada svet osvaja "preko kašike" ili bolje reći umotana u tortilju, kao kesadilja ili dodatak kuvanom jelu.
Kako se gaji uitlakoće pogledajte u videu.