LIČNA PRIČA: RAK MI JE MNOGO VIŠE DONEO, NEGO ŠTO MI JE ODUZEO

25.01.2021 | AKTUELNO | Pregleda: 315 | Autor: | 0

Aleksandra Ljajić iz Beograda, još kao četrnaestogodišnjakinja, suočila se sa dijagnozom leukemije i danas mudro rezimira sve što joj se do sada dogodilo


Dijagnoza akutne limfoblastne leukemije Aleksandri Ljajić uspostavljena je pre osam godina i, kako ističe, na rođendan njenog tate. Tada je imala nepunih četrnaest godina. Nije imala klasične simptome koji ukazuju na opaku bolest, više je to bio, seća se, mamin predosećaj da nešto nije u redu.

- Dobila sam blagu temperaturu i bol u leđima i tada sam u domu zdravlja dobila antibiotike. Temperatura nije padala, bilo je malo verovatno da će pasti posle prve tablete, ali mama je bila uporna da sutra idemo u bolnicu. Kada su mi u Institutu za majku i dete izvadili rezultate krvi i mokraće, koji su svi bili u najboljem redu, vratili su me kući samo sa drugom terapijom. To veče bolovi su postali neizdrživi i čekali smo samo da svane da odemo u Tiršovu. Tamo su ponovili nalaze, uradili ultrazvuk i sve je i dalje bilo u redu. Onda se pedijatar dosetio da urade biohemiju i provere sve moguće stavke. Tada se pokazalo da je CRP povišen (dozvoljeno je da bude 3, a meni je bio 153) i tada su posumnjali na neki malignitet.

Kako je tekla terapija?
- Tek kada su mi izvađeni koštana srž i likvor iz kičme, ustanovljena je tačna dijagnoza. Određeno mi je osam meseci hemoterapije, od četiri bloka. Kako sam iz Beograda, nisam mnogo vremena provodila u bolnici, već sam dolazila u dnevnu bolnicu, osim u trećem bloku kada je terapija trebalo da se prima tri dana bez prekida. Nakon osam meseci hemoterapije, imala sam još šesnaest meseci održavanja citostaticima i redovnih kontrola, ali tada sam već mogla da se vratim školi i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Lečenje je trajalo dve godine.

Kako ste se psihički nosili sa svim tim nedaćama? Ko Vam je najviše pomogao?
- U prvom trenutku nisam ni znala tačno sa čime se susrećem. Prvo pitanje kada su mi saopštili dijagnozu bilo je: ‘Dobro, kada ću ja da umrem?’ jer sam mislila da je to neizlečiva bolest. Imala sam sreću da sam imala predivnu doktorku koja mi je sve lepo objasnila kako će trajati čitav proces, čega ću morati da se odreknem u tom periodu ali i da je rak u velikom procentu izlečiv i da su meni otkrili na vreme, u vrlo ranoj fazi razvoja bolesti, tako da bi i lečenje trebalo da bude uspešno. Imala sam potpunu podršku porodice i prijatelja. Vrlo brzo nakon započetog lečenja, pomirila sam se sa tim da mora da bude tako i da nema odustajanja jer život mora da se nastavi. Trudila sam se da budem optimista. Sažaljive i tužne poglede tada nisam trpela oko sebe. Smatram da je pedeset posto izlečenja ‘u glavi’ i ukoliko se neko preda na samom početku, nikakve terapije neće moći da pomognu, ako je bolesnik psihički već odustao od izlečenja.

Periku ste skinuli čim ste je stavili. Šta mislite da je presudno za snažan duh?
- Nikada nisam bila osoba koja će da se pretvara da je nešto što nije. Iako sam tada bila veoma mlada, nisu me mnogo interesovala mišljenja drugih. Činilo mi se kao da se krijem ispod te perike i da se stidim toga što jesam, a to nikako nije bio slučaj. Jer biti bolestan nije sramota, to može svakome da se desi. Razumem u potpunosti devojke koje se tada odluče za periku ili maramu, samo žele da izbegnu čudne poglede na ulici, ali ja sam odlučila da ih jednostavno ne vidim, nisu me interesovale. Moji najbliži su me prihvatili takvu kakva jesam u tom trenutku i mislim da je to bilo presudno da i ja prihvatim samu sebe u ogledalu.

Da li ste tada promenili način ishrane?
- Iz ishrane sam tada morala da izbacim sve voće i povrće koje ne može da se oljušti, što mi je vrlo teško palo jer najviše volim da jedem upravo jagode, višnje, trešnje, maline... koje imamo u dvorištu, a ja sam tada mogla samo da ih gledam. Baka nije mogla da dopusti da budem uskraćena za voće koje najviše volim, tako da je vrlo brzo došla na ideju da mogu da ga jedem ukoliko je termički obrađeno, što je i doktorka potvrdila, i baka se bacila na smišljanje raznih voćnih kolača kako bih mogla da uživam u omiljenom voću. Veoma sam izbirljiva što se hrane tiče, tako da je doktorka savetovala da me ne teraju ni na šta što ne volim, jer to nikako neće pomoći mom organizmu. Jednostavno, jela sam šta mi prija. Izbegla sam bakino mućkanje cvekle, ona mi je ispunjavala sve želje za hranom koju volim. Jedino što sam tada izbacila bili su čips i ostale nezdrave grickalice, jer su mi desni bile veoma osetljive zbog afti koje su se pojavljivale prilikom pada imuniteta.

Kako ste se osećali kada ste se izlečili?
- Dugo nakon izlečenja ostao je mali strah, pri svakoj prehladi, pri svakoj novoj neobjašnjivoj modrici, pred svaku kontrolu… da se slučajno bolest nije vratila. Izuzev toga, jedva sam čekala da se vratim svakodnevnim aktivnostima, da ponovo viđam svoje prijatelje kad god želim, da idem u školu, da se moj život više ne razlikuje od druge dece mojih godina. Počela sam da se radujem sitnicama i bolest mi je mnogo promenila pogled na svet. Morala sam da sazrim preko noći i mnogo sam drugačije razmišljala o nekim površnim stvarima u odnosu na svoje vršnjake.
Da li danas koristite neke dodatke ishrani koji jačaju imunitet? Kako se hranite?
- Koristim redovno vitamin C i D3, pogotovo sada, u ovoj situaciji kakva nas je snašla. Izuzev toga, ishrana mi je ostala ista kao i pre lečenja i tokom lečenja. Divim se i zavidim ljudima koji vole zdravu i redukovanu ishranu, volela bih i ja da uživam u toj hrani, ali kako sam izbirljiva, ostala sam pri tom da jedem hranu u kojoj uživam.

Da li se često setite kroz šta ste prolazili? Šta Vam sve pomaže da očuvate zdrav duh?
- Veoma često se setim, trudim se da što više pričam o tome kako bi se što više podizala svest javnosti o raku kod dece - da je izlečiv i da ne treba da bude tabu tema. Isto tako, trudim se da delim svoje iskustvo kako bih pružila podršku drugima koji sada prolaze kroz ono kroz šta sam ja prošla, da im dam nadu da se posle tog teškog perioda sve vraća u normalu i život se nastavlja tamo gde je stao. Upravo to mi pomaže da održim zdrav duh. Ne gledam na rak kao na neku kaznu koja mi se desila, već kao iskustvo, životnu školu koja mi je mnogo više donela nego što mi je oduzela. Odlučila sam da od raka uzmem mnogo više, da nadoknadim tih osam meseci koje mi je oduzeo.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 9h-20h
    subotom i nedeljom: 9h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem