POBEDILA SAM RAK DOJKE I METASTAZE NA KARLIČNOJ KOSTI

Katalin Grubelnik Biro, mlada, veoma vedra i jaka žena, odlučila je da podeli svoju priču o borbi sa karcinomom dojke. Njena priča pokreće i inspiriše, a iznad svega uliva nadu. Ukoliko neko od vas preživljava isto ili slično iskustvo, nadamo se da će ova priča uspeti da vam ulije potrebne snage da iz svega izađete kao pobednici poput Keti.
Kada ste oboleli?
- Iznenada se desilo kada sam imala dvadeset i osam godina. Dijagnoza: karcinom dojke. Ubrzo sam saznala da se radi o kasnoj fazi bolesti - na karličnoj kosti se već jasno videla metastaza. Medicinsko osoblje me je istog trenutka proglasilo neizlečivom.
Kako ste se osećali?
- Život kao da se zaustavio i za trenutak mi se učinilo da je preda mnom neosvojiva planina. Rekli su mi da moj život nikada više neće biti isti kao pre.
Da li je suočavanje sa takvom bolešću zaista tragično, da li se ipak nešto promenilo tokom perioda prihvatanja tog saznanja, i na koji način?
- Prošlo je od tada skoro jedanaest godina i mogu reći da su bili u pravu. Moje sagledavanje života nije danas isto kao tada. Moj život je, u svakom smislu, sada mnogo bolji i ispunjeniji. Evo samo jednog podatka koji o tome dosta govori - svake godine trčim polumaraton.
Od kada sam počela sa hemioterapijom primala sam preventivne lekove koji nisu bili nimalo naivni i zato mi je bilo zabranjeno da zatrudnim. Uprkos tome, 2017. godine, neplanirano sam zatrudnela.
Lekari su bili veoma potreseni. Pitali su američkog proizvođača leka kakva su iskustva u sličnim slučajevima. Rekli su da se zna tek za desetak slučajeva u svetu. Neke žene su abortirale, neke su imale spontani pobačaj, neke su se porodile ali beba je potom umrla, no bio je i jedan slučaj kada je rođeno zdravo dete. Na kraju, dvoje od troje onkologa savetovalo me je da abortiram. Nisam pristala, i u februaru 2018. rodila sam zdravu devojčicu. Sada puni tri godine i obe smo zdrave.
Divno. Kako je tekla Vaša unutrašnja odbrana?
- Prvo i najvažnije saznanje koje sam prihvatila bilo je da za bolest ne smemo da krivimo sebe i da je zato oprost, čak i samom sebi, veoma važan. Potrudite se da u tim teškim okolnostima sačuvate zdravu meru samopoštovanja. Ne smete se osećati manje vredni, lošiji, samo zbog toga što ste bolesni. Na smete ni zanemarivati sebe i svoje telo u tom periodu. Ako primate agresivne lekove koji imaju vidne posledice, ipak posvetite dovoljno vremena sebi i svom prijatnom izgledu.To će vam pomoći da se osećate bolje i ojačaće vaše samopoštovanje. Volite sebe i pokazujte svoju ljubav drugima.
Da li ste u velikoj meri promenili svoje životne navike?
- Veoma je važno da promenite životne navike i počnete sa što zdravijim načinom života. Ove promene moraju biti dugoročne. Odlučite se za vegetarijansku ishranu i neka na trpezi bude svaki dan što manje prerađena, a što više sveža i vredna hrana. Ne zaboravite da pijete puno vode i sveže ceđene sokove od voća i povrća. Do-voljno odmora, svež vazduh, fizička aktivnost i sunčevi zraci osetno će uticati na vaše dobro raspoloženje.
Da li ste stalno mislili na svoju bolest? Da li ste se bavili nečim što bi Vam odvuklo pažnju na drugu stranu?
Uprkos novonastalim, nimalo prijatnim okolnostima, pokušajte da se osećate korisno. Iako ste u situaciji u kojoj je vama potrebna pomoć, budite i vi od pomoći drugima. Otkrivajte nove stvari koje vas inspirišu i ispunjavaju -ábudite kreativni, učite nove jezike, razvijajte kreativne manuelne sposobnosti, nađite nov hobi i uživajte u prijateljstvu.
Svesni smo koliko je teško prolaziti kroz tešku bolest. Kako izgledaju trenuci kada se obeshrabrite i ophrva vas tuga?
- Privremena depresija u ovakvoj situaciji sasvim je očekivana. Nemojte poricati, prihvatite je kao deo bolesti i poverite svom lekaru i te poteškoće.
Koliko je važna podrška porodice i prijatelja?
- Potražite pomoć porodice i prijatelja, a oni će vam sigurno stajati na raspolaganju. Otvorite srce onima koji su vam najbliži, jer se u iskrenim i dubokim razgovorima krije isceljujuća moć.
Kako biste ohrabrili one koji se nalaze u sličnoj situaciji?
- Čvrsto verujem da i uznapredovao rak nije kraj nadanju. Nada i optimizam su od presudne važnosti. Kada su nalazi pokazali metastazu na mojoj karličnoj kosti, lekari su rekli da se nikada neće povući i da eventualno mogu da spreče njeno dalje širenje. Ipak, tokom pet godina, nalazi su pokazivali da se moja kost na pomenutom mestu menjala, tkivo se vraćalo u zdravu strukturu i nekadašnja promena je bila jedva vidljiva.