LIČNA PRIČA ANĐELE STANOJEVIĆ: IZBORILA SAM SE SA ANOREKSIJOM I BULIMIJOM

17.04.2021 | AKTUELNO | Pregleda: 194 | Autor: | 0

Anđela Stanojević iz Beograda suočavala se sa teškim posledicama poremećaja ishrane

Ljudi misle da je anoreksija "samo kad si mršav". Nije, to je poremećaj u glavi - anoreksija je kontrolisala moj um i telo. Moram da priznam da ni ja ne znam tačan uzrok. Psihijatri uvek kažu da on leži negde daleko, u detinjstvu, ali ja ne znam gde. Uglavnom, sve je počelo na prvoj godini fakulteta.
Celog života radila sam sve na vreme, igrala folklor dvadeset i jednu godinu, bila fino dete, završavala sve obaveze... Kada je krenuo faks, stalno sam učila i počela sam manje da jedem. Čak mi je i tada neko rekao nešto poput: "Mogla bi malo da smanjiš stomak." Pomislila sam: "Ok, hajde da probam."
Krenula sam da vežbam i vodim računa o ishrani, iako sam oduvek pazila šta jedem. Smršala sam sedam kilograma i ljudi su počeli da mi govore da super izgledam. Valjda mi se to dopalo.
Onda je bilo, ajde još malo, pa još malo... I, izgubila sam kontrolu.
Prestala sam da jedem, potpuno.
Naravno, sve vreme sam lagala roditelje.
"Jela sam kod drugarice" i tako to, pa sve u krug... A zapravo sam sama sebe lagala.
Oni su to odmah primetili, majka se veoma potresla, ali sam uspevala da je smirim.
Drugarica je živela u domu pa sam stalno išla kod nje. To su neverovatne laži bile...
U tom periodu nikada se nisam merila ni pred kim. Nije bilo prilike, nikada nisam bila kod kuće. Lagala jesam. Podesim vagu, prevarim... Sada je to možda i smešno, ali tada nije bilo uopšte.
Jedno vreme sam, na primer, jela šaku badema na tri dana.
Poslednjih dana nisam jela uopšte. Baš ništa. Sedam, osam litara vode dnevno, šolju kafe, i to je to. Tada sam imala dvadeset i pet kilograma. Mislim da ni u prvom osnovne nisam imala toliko.
A kad imaš dvadeset i pet kilograma uvek ti je hladno.
Odem u kafanu, svi u majici na bretele, a ja obučem dva sakoa i tresem se od zime.
Da ne govorim o sedenju. Nisam mogla da sednem na stolicu. Tvrdo. Nigde nisam mogla da sednem. Teško mi je bilo i da ležim, sve je bilo teško. Sve te žulja, sve te boli. To je pakao.
Na kraju sam počela da padam na ulici, uz stepenice nisam mogla da se popnem. Poslednji put kad sam pala, pokušala sam da otvorim vrata od lifta i nisam imala snage. Čini mi se da ni tada nisam bila sasvim svesna u kom sam stanju.
Naravno da nikada sama ne bih otišla kod lekara, ali tada je već bilo: "Ne pitaš se ništa, idemo." Šest meseci ranije, sa najboljom drugaricom bila sam kod lekara.
Ona me je molila, kao i svi, no možda je njoj bilo najlakše da mi priđe:
"Ajde, molim te, samo da odemo, da porazgovaraš sa njima," rekla je i zakazala mi u KBC "Dragiša Mišović".
Otišli smo tamo i zatekli mnoštvo devojaka koje su izgledale mnogo bolje i zdravije od mene.
Sećam se svog komentara: "Ma daj, bre, vidi ih, ne izgledam ja tako."
A kad sam ušla kod doktorke, ona je bila u šoku... Rekla mi je da odem odmah po papire, uzmem stvari i dođem da ostanem u bolnici.
Izašla sam iz ordinacije, pocepala krišom papire i rekla drugarici: "Nisam ja za ovo, idemo kući." Tako je i bilo.
Sledeći put sam završila na VMA.
"Da si došla sedam dana kasnije, bilo bi kasno," rekla mi je doktorka.
To je bila druga godina fakulteta.
Oporavak nije bio lak. Krenula sam redovno kod psihijatra, psihologa, dijetologa, koga sve ne.
Ne kažem da oni nisu radili dobro, nisam doktorka da znam, ali bilo je problema, nije bilo lako.
I dalje sam lagala. Kod psihijatra nikada ne bih rekla sve.
A oni su se uplašili za mene i bilo je: ajde sad sve - i lekovi i hormoni. Tad se ja naglo ugojim, što je bio veliki šok.
Onda je nastupio period koji mi je bio još teži. Zapala sam u bulimiju.
To je bilo baš mučenje.
Čim bih pojela malo više od onoga što sam mislila da je u redu - a nisam imala pojma šta je pristojna porcija - krenula sam sa prejedanjem.
Ispraznila bih ceo frižider, ali samo zato što sam znala da ću sve da povratim. Sve sa namerom.
Razmišljala sam: "Povratiću i biću OK." Naravno da nisam bila OK.
Glupo zvuči, ali kad sam imala anoreksiju, gotovo sam bila srećna, a sa bulimijom potpuno nezadovoljna, iako sam bila koliko-toliko zdrava, iako sam povraćala posle svakog jela. Znala sam da su moji roditelji dobro jer su me videli da jedem, to mi je bilo važno.
Doduše, bili su dobro sve dok me nisu provalili. Ne sećam se kako se to dogodilo, majka me je verovatno čula da povraćam.
To je trajalo do pre godinu dana. Tada sam počela da radim, došle su nove obaveze, trčala sam i sve to mi je pomoglo.
Mislim da su mi više pomogli roditelji, prijatelji i sport nego terapije i lekovi koji te samo smire i uspavaju.
Pomislim na to ponekad i danas, ali kažem sebi: "Ne, Anđela, nećeš to raditi."
Sa trčanjem sam počela pre dve godine. Sasvim slučajno, iz inata. Jer, mislila sam, "naravno da mogu da istrčim polumaraton".
Prija mi, srećna sam. Kad istrčim super mi je. To je više od prelaska kilometara.
Taj osećaj kad završiš... Ne znam kako bih to objasnila. Najpribližnije, borba sa samim sobom. Naročito duže deonice, kada ti hiljadu puta kroz glavu prođe: "Ma šta mi ovo treba, zašto ja ovo sebi radim, bolje da stanem..."
A onda kreneš u borbu sa sobom.
"Hajde, izdrži..." I pobedim sebe svaki put.
Šta znam, bila sam ranije srećna, polagala ispite, sve mi je išlo.
Jedino zbog čega bih volela da vratim vreme jeste što sam roditeljima napravila problema i problema. Zbog toga mi je baš žao, znam da su bili beskrajno tužni. Sve ostalo nije bilo teško, bulimija mi je mnogo teže pala.
Ja, pri tome, ne volim da jedem gomilu stvari... Da postoji tabletica za doručak, ručak i večeru, bilo bi super. I da imam kafu i vodu, milina.
Volim grejp i badem.
Nisam brojala medalje, ali imam ih dvadesetak.
Danas trčim skoro svaki dan. Barem pet kilometara, ne mora više.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 10h-20h
    subotom i nedeljom: 10h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem