LIČNA PRIČA NASTASJE NEDIMOVIĆ: BILA SAM NEPOKRETNA. DANAS SAM SREĆNA I UŽIVAM SA SVOJOM DECOM

23.04.2021 | AKTUELNO | Pregleda: 352 | Autor: | 0

Nastasji Nedimović iz Novog Bečeja, pred porođaj lekari su otkrili opaku bolest. Uspela je da pobedi i već tri godine je u remisijiNije sramota imati rak - voli da naglasi Nastasja Nedimović iz Bečeja. Zato je svoju prvu fotografiju na Instagramu objavila onaj dan kada je ostala bez kose

- Uslikala sam se da bih poslala sliku svojoj porodici. Dok sam gledala fotografiju, shvatila sam da sam to i dalje ja. Nisam nestala, postala sam jača. Tog trenutka odlučila sam da objavim svoju sliku bez kose i šminke. U želji da pokažem da sam i dalje tu, da nije sramota biti bolestan, da je u redu da ostaneš bez kose i sive boje kože, fotografiju sam objavila uz mnogo podrške porodice, prijatelja i poznanika - priča Nastasja.
Pre nego što se razbolela, srčanost, talenat i neustrašivost donele su ovoj mladoj, hrabroj ženi čast da pored klupskih boja obuče i dres vaterpolo reprezentacije, sa kojom je učestvovala na šest evropskih prvenstava, univerzijadi, mnogo međunarodnih turnira, a vaterpolo ju je odveo čak i do Portorika, nakon čega je odlučila da se povuče i postane sudija. Profesionalno je trenirala vaterpolo deset godina, završila menadžment za sport i turizam, nakon toga položila za vaterpolo sudiju i stigla do I B muške lige.

- Udala sam se za moju najveću podršku, supruga Nemanju, i ubrzo, 2015, rodila sam kćerku Niu. Nedugo zatim ponovo sam zatrudnela. A onda su krenuli simptomi, negde oko četvrtog meseca. Blaga anemija koja je brzo napredovala, išijas u obe noge, spazmi širom celih leđa - priča naša hrabra sagovornica.

Nastasji je nakon analiza dijagnostikovan rak plazmocita koštane srži. Tada je krenula njena najveća životna bitka - protiv multipli mijeloma.
- Multipli mijelom je rak plazmocita koštane srži, belih krvnih zrnaca koji proizvode antitela. Kada se nakupe maligni plazmociti, to dovodi do oštećenja kostiju, bubrega, anemije... - kaže Nastasja i dodaje: - Apsolutno nikakvih velikih zdravstvenih problema nisam imala, inače mi ne bi bilo ni dozvoljeno da se profesionalno bavim toliko teškim i zahtevnim sportom. Doktori čak nisu slutili i shvatali o čemu je reč ni nakon ispoljenih simptoma. Svi simptomi pripisani su trudnoći.

U početku se sumnjalo na hemolitičku anemiju, ali je istina bila turobnija. Međutim, Nastasja i dalje nije znala sa čime se bori.
- Pred porođaj bolovi su se pretvorili u agoniju. Nakon što mi je urađena punkcija koštane srži iz grudne kosti i potvrđena dijagnoza, carski rez je hitno zakazan za sledeće jutro. Prognoze su bile najgore, očekivano je da ne preživimo ni ja ni moj sin Vuk. Ali, preživeli smo. Pri vađenju bebe, došlo je do preloma grudne kosti i nekoliko rebara, što je dodatno otežalo moj oporavak, budući da sam već bila nepokretna. Dijagnozu su mi rekli suprug i brat nakon porođaja, po savetu lekara nije mi rečeno pre porođaja. Osećanja su bila snažna i veoma pomešana, s obzirom da sina Vuka nakon porođaja, kao ni nekoliko meseci posle, nisam videla, osim putem slika i video poziva - seća se Nastasja.

Porodici i lekarima nije zamerila to što je poslednja saznala od čega boluje, a saopštili su joj direktno i bez okolišanja.
- Nisam im zamerila, verujem da je tako trebalo da bude. Osećala sam da nešto nije u redu ali se nisam nadala da je prognoza toliko loša. Porodica mi je saopštila dan nakon porođaja, nisu mnogo čekali niti okolišili. Znali su da volim da mi se kaže direktno i onako kako jeste. Smatram da svaka osoba treba da zna sa čim se bori i da nikako ne treba umanjivati težinu bolesti.

U bolnici je boravila od početka decembra 2016. do kraja avgusta 2017. godine. Lečenje i borba protiv raka krenuli su nedugo posle porođaja. Kako ističe, najveću snagu za borbu, pronašla je u porodici i deci, Niji i Vuku.
- Nakon porođaja, nije bilo moguće da odmah primim potrebnu hemoterapiju. U porodilištu sam morala da pričekam desetak dana da mi se organizam bar malo oporavi od porođaja. Nakon toga prebačena sam nazad u Klinički centar Vojvodine, na Odeljenje hematologije, gde sam primila pet ciklusa hemoterapije. U međuvremenu, vežbala sam uz pomoć fizioterapeuta ne bih li prohodala. Zatim je došla na red autologna transplantacija koštane srži. Sve to trajalo je devet meseci. Najteže mi je padala razdvojenost od mog dvomesečnog, prevremeno rođenog sina Vuka i ćerke Nije, koja je tad imala nepune dve godine. U mojoj deci, i celoj mojoj porodici, našla sam najveću snagu.

Pre nekoliko meseci proslavila je tri godine od kako se rak nalazi u fazi remisije. Pogled na život ostao je isti ali je promenila životne ciljeve, kao i način ishrane.

- Ne mogu reći da mi se pogled na život mnogo promenio jer sam oduvek cenila život i male stvari. Činjenica je da se ne nerviram više ni oko čega jer sam shvatila da time ne mogu ništa promeniti već samo sebi otežati, kao i svojoj okolini. Svest sam sublimisala, što želim svima. Takođe, i životni prioriteti su promenjeni. Svaki dan, kakav god da je, vredan je življenja.
Od prvog momenta kada je saznala za dijagnozu, Nastasja je promenila ishranu u potpunosti. Izbacila je meso, šećer, belo brašno, mlečne proizvode i industrijsku hranu.

- Hranila sam se isključivo sirovim namirnicama u toku ciklusa hemoterapije (povrće, voće, semenke, orašasti plodovi, ceđeni sokovi i šejkovi od povrća i voća, biljni čajevi), dok sam između ciklusa ubacivala i bareno povrće i ribu (losos, skušu, pastrmku) i jaja. Danas se slično hranim, sa tim da mi jedan obrok bude sa termički obrađenom hranom, uglavnom ručak. Od mlečnih proizvoda ubacila sam i jogurt i urdu (mladi sir od surutke), što je svedeno na minimum. Trudim se da mi ishrana bude izbalansirana jer smatram da je to ključ zdravog tela i duha. Glavne namirnice su mi svakako povrće i voće u svakom obliku. Zeleni smuti i banana sa orašastim puterom obavezni su mi za dobar početak dana.

Nastasja svakodnevno pije i biljne čajeve (razne mešavine za imunitet, rastavić, sladić, koprivu, hibiskus, kamilicu, nanu, majčinu dušicu…)
- Veštačke suplemente nisam unosila. Od ,pomoćnih stvari,, sem promenjene ishrane, pila sam sok od nonija i travu od žita zaleđenu u kockicama - dodaje naša sagovornica i zaključuje: - Za uspeh u borbi protiv najtežih bolesti najbitnija je jaka ,glava,. Ali, kako uvek volim da naglasim, uspeh u borbi predstavlja niz promena koje je oboleli preduzeo u svojoj borbi. Bezuslovna podrška najbližih. Vera u sebe. Promena ishrane. Fizička aktivnost. Disciplina, upornost, istrajnost, rad, red i trud. Celokupna promena životnog stila. Zauvek.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 10h-20h
    subotom i nedeljom: 10h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem