LIČNI STAV: JEDEM 5 KG VOĆA DNEVNO. BUDIM SE RADOSNA I BRZO MISLIM

Desila se neverovatna promena u mom umu, načinu razmišljanja i pogledu na svet i život kako sam "čistila" ishranu. Sećam se tog osećaja. Kao da je nekakav težak i taman veo počeo da se diže sa mog uma, ostavljajući za sobom čistinu i odjednom me obuhvatio nov, radostan pogled na svet i život - da čovek, kao vrsta, nije superioran stanovnik naše Svete majke Zemlje - priča Marina Grubić, koja je pre osamnaest godina odlučila da jede samo vegansku hranu i za veoma kratko vreme postala njen glavni promoter. Diplomirala je engleski jezik i književnost, ali je završila i brojne edukacije iz oblasti koja nju najviše interesuje - Školu biljne ishrane Univerziteta Kornel i Školu zdrave ishrane i zdravlja "Vibrant Health And Wealth Academy".

Koje ste sve dobre posledice po zdravlje osetili prelaskom na vegansku ishranu?
- Mnogobrojne! Štaviše, ko ne živi na svežoj biljnoj hrani, ne zna koliko bolje i lepše može da se oseća u duši i čitavim fizičkim telom sve dok jede svu onu ne-hranu, koja bukvalno zakopava i um i telo. Navela bih sledeće: oštrinu razmišljanja, radostan osećaj sa kojim se budite, lagan osećaj u stomaku, poletnost, gipkost, snagu, vitkost i sitost - sve upakovano u neraskidivu celinu. I ono što je mom srcu izuzteno važno - osećaj da živim u harmoniji sa svim stanovnicima ove planete.

Dugo ste se bavili proučavanjem istraživanja i učenja iz oblasti ishrane istaknutih američkih naučnika i lekara koji se zalažu za biljnu ishranu. Šta su njihove glavne preporuke kojih se Vi lično pridržavate?
- Hvala na odličnom pitanju! Sumirala bih na sledeći način: Zdravlje je rezultat zdravog načina života. Nema prečica, nema magičnih pilula, sirupa, tableta… Svi darovi prirode koji nam pričinjavaju zadovoljstvo jesu recept zdravlja, mladolikosti, lepote, dugovečnosti i radosti. Dok god se "kupamo" u zracima Sunca, svežem vazduhu, čistoj vodi, fizičkom pokretu, uživamo u dovoljno okrepljujućeg sna, u ljubavi i svežoj biljnoj hrani, pružamo sebi idealne uslove za zdravlje. Što se ishrane tiče, anatomija i fiziologija svake žive vrste diktira njenu ishranu. Anatomija i fiziologija čoveka diktira ishranu svežim voćem i mladim zelenišem, uz umerene količine semenki i orašastih plodova.

Šta podrazumeva koncept ishrane i življenja 80-10-10?
- Drago mi je da ste podvukli koncept 80-10-10, koji nije samo ishrana nego način življenja. Ishrana svežim voćem i lako svarljivim povrćem, uz umerene količine semenki i orašastih plodova, uz fizičku aktivnost praćenu sa dovoljno sna i odmora, osnovna je receptura zdravlja, snage i vitalnosti. Ako smem, dodala bih da je ovo recept zdravlja koji bi trebalo da se prepisuje kao obavezan na nacionalnom nivou i da se obavezno uči u školama medicinske struke.

Zašto nikad ne koristite so i ulje? Zašto ne treba koristiti koštunjavo voće u većim količinama?
- Hranim se celovitom biljnom hranom a još nisam čula da so i ulje rastu na nekom drvetu. Ukratko: so, kao jedinjenje NaCl, toksična je za telo. Telo se brani od soli visokim krvnim pritiskom i nakupljanjem vode u tkivima da bi razvodnilo otrov. Ulje je jedna od najrafinisanijih namirnica. Ulje čak nije ni hrana. Ulja su izuzetno štetna jer uništavaju unutrašnje zidove krvnih sudova. Razmislite i sami, uradite jednostavan test. Uzmite ulje i sipajte ga u čašu. Probajte da isperete čašu. Šećer se nekada prepisivao kao zdrava namirnica. A šećer je ekvivalent ulju: jedan izdvojen makronutrijent iz celovite biljke. Orašasti plodovi su koncentrovani izvori proteina i masti i kao takvi vrlo teški za varenje. Naravno, oni jesu vrlo lep dodatak ishrani, ali samo umereno - kao što nam je i pokazala premudra Majka Priroda, tako što ih je zapakovala u tvrde opne.

Kako izgleda Vaš dnevni meni? Zašto nikada ne doručkujete?
- Moj prvi obrok u toku dana je u vreme ručka, kada tipično uzimam voćni obrok. Obično se radi o mono-obroku, što znači da jedem jednu vrstu voća. Ponekad, doduše, kombinujem dve do tri vrste voća koje su kompatibilne, što se varenja tiče. Za večeru uzimam obrok od povrća: salate ili špagete od tikvica, uz neki ukusan preliv, sa još nekim voćem ili bez njega. Za ljude na standarnoj ishrani, moji obroci izgledaju veliki. Svaki dan pojedem oko četiri do pet kilograma voća i povrća. Međutim, to su zapravo normalne količine hrane koja sadrži visok procenat vode. Vitkost i sitost upakovani u neraskidivu celinu. Moja jutra su rezervisana za moje vežbanje, a ne mogu da vežbam sa punim stomakom. Imam mnogo više snage i poleta kada vežbam na rezervama od prethodnog dana. Pored toga, prvi obrok je uvek daleko slađi kada pričekate da zaista osetite glad, umesto da jedete jer je na rasporedu.

Vaša knjiga Nekuvarica nudi sto jedanaest recepata sirove ishrane koje ste sami isprobali? Koji recept Vam je omiljen, a koji je naišao na najbolji prijem kod čitalaca?
- Da, svih sto jedanaest recepata su moje kreacije. Moj omiljeni su verovatno špagete od tikvica u pestu i rolat sa jagodama. Čitaoci obično hvale moje kolače i torte.

Na koji način biljna ishrana može da reguliše krvni pritisak, spreči insulinsku rezistenciju i ublaži osteoporozu?
- Zapravo, ishrana ne radi ništa. Ishrana je uvek pasivna, telo je aktivno. Vrlo je važno shvatiti ovo načelo. Telo, jednostavno, odgovara na okolnosti. Brani se od "napada" otrovnih supstanci kroz povišen krvni pritisak i osteoporozu, na primer. Da nema te odbrane, ljudi ne bi preživeli trovanje. Zahvaljujući odbrani tela - povišenom pritisku, temperaturi, kašlju, osteoporozi... telo dugo može da izdrži razne otrove. Što se insulinske rezistencije tiče, ona nastaje kada ishrana sadrži previše masti. Dijabetes i kandidijaza su rezultat ishrane koja sadrži previše masti. Dijabetes je ,masna, bolest. Ishrana voćem i povrćem stvara idealne uslove za zdravlje pa telo više ne mora da se brani kroz one fiziološke procese koje medicina naziva patologijom, jer ne shvata kako telo radi.