KETO DIJETA ZA LENJIVCE

Keto dijeta jedna je od najpopularnijih u poslednje vreme. Ima više varianti, a jedna je namenjena lenjivcima.
Opšta preporuka za jedan dan bi bila: 5 posto energije treba uzeti iz ugljenih hidrata (preporučuju se oni bogati vlaknima), 15 do 25 posto iz proteina i 75 posto iz masti. Većina ljudi ulazi u stanje ketoze kada dnevno unosi manje od 20 grama ugljenih hidrata, a dobri rezultati u mršavljenju se postižu i s unosom 50 g ugljenih hidrata dnevno.
Osobe koje unose manje od 20 g ugljenih hidrata dnevno brže će mršaviti, ali će verovatno iskusiti nuspojave takozvang keto gripa (vrtoglavica, glavobolja, dekoncentrisanost, grčevi u mišićima). Ti simptomi uglavnom su prolazni, a obično se javljaju tokom prve nedelje, najčešće između trećeg i petog dana i traju dok se telo ne navinke na gubitak masti. Osobe koje imaju dobru insulinsku rezistenciju mogu unositi dnevno od 20 do 50 g ugljenih hidrata i svejedno će smršati, mada sporije.
Lenje verzije keto dijete.
Jedino pravilo lenje keto dijete je ne unositi više od 20 grama ugljenih hidrata dnevno. Za razliku od izvornog keto plana, ne mora se pratiti unos kalorija, a ne broje se ni masnoće ni proteini, prenosi Helt. Keto za lenštine samo je još jedan plan ishrane s niskim udelom ugljenih hidrata. Cilj je dostići stanje ketoze, u kojem telo sagoreva masti za energiju umesto glukoze.
Za mršavljenje na keto dijeti presudno je drastično ograničiti unos ugljenih hidrata, ali takođe je potrebno kontrolisati i unos proteina. "Ugljeni hidrat su direktan izvor glukoze, ali i proteini imaju sličan učinak, budući da telo može da proizvede glukozu iz proteina procesom koji se zove glukoneogeneza", objašnjava dr Kris Mor. Proteini su, naravno, potrebni za popravku i izgradnju mišića, ali previše proteina može izbaciti telo iz ketoze.
"Ako ne pratite unos proteina, prilično lako ćete preterati. Takođe može biti nezgodno, ako ne pratite ni unos masti jer su masti ključne za osećaj sitosti i apsorpciju vitamina iz hrane", kaže Mor.

Planiranje obroka
Potrebno je sprovesti istraživanje, čitati nutritivne vrednosti hrane s etiketa, ali i saznati koliko pojedine namirnice iz grupe voća, povrća i mlečnih proizvoda sadrže ugljenih hidrata. Zatim napravi listu osnovnih namirnica i obroka.
"Na meniju su jela s mesom, jajima, avokadom, bokolijem. Potrebno je uključiti povrće s niskom nivoom ugljenih hidrata, poput karfiola i, na primer, makadamija oraščiće", kaže nutricionistkinja Karli Mekgavin.