ČUDESNA ZABORAVLJENA BAMIJA

Izgleda kao paprika, a nije paprika. Što se s njom radi? Peče, kuva, dinsta? Jesu li bolje veće ili manje? Zelene, bele ili crvene?
Ovo su neka od uobičajenih pitanja neupućenog kupca koji na pijaci ima priliku da se upozna s bamijom.
Bamija (Hibiscus esculentus L.) je povrtna kultura poznata već pet hiljada godina. Od kako je iz svoje domovine Afrike donesena na evropsko tlo, najviše se odomaćila u bliskoistočnim zemljama. Kako su bamiju i turski osvajači tretirali kao ukusnu hranu i koristan lek (afrodizijak!), u svojim ratnim pohodima raširili su je i po Balkanskom poluostrvu.
Bamija je delikates i specijalitet kao hrana, a istovremeno je melem za zdravlje i lepotu.
Bogata je vitaminima i mineralima, a čaj od sušene bamije mnogim je dijabetičarima pomogao u regulisanju šećera.
Blagotvorna sluz po kojoj je bamija poznata odlično leči sve oblike želučanih oboljenja, naročito helikobakter pilori, a ulje rešava teške dermatološke probleme.
Nema tog bosanskog lonca ili begove čorbe kojoj bamija ne daje prepoznatljivi ukus i gustinu. Treba ih što kraće bariti, kratko dinstati ili dodati u bilo koje jelo desetak minuta pre kraja.
Odlično se slaže sa paradajzom u salatama, a uz mali dodatak đumbira ili bosiljka, bundevinog ili maslinovog ulja, jabukovog sirćeta, pretvara se u specijalitet.
Bamija se može konzervirati sušenjem, zamrzavanjem, blanširanjem i mariniranjem. U prehrambenoj industriji sušena se koristi kao prirodni emulgator, a konditorima je korisna jer smanjuje kristalizaciju šećera. Zrelo seme ponegde se u Aziji i Africi prži i pije kao zamena za kafu.
U kombinaciji sa vrganjima u prahu nema boljeg izbora za zgušnjavanje variva. Malo šire bamije mogu se napuniti mlevenim prodinstanim mesom. Napunjene bamije potope se u paradajz sos i kratko (15 minuta) prokuvaju ili zapeku u rerni prelivene kajmakom.