ŠTA NAM RADI VISOKA TEMPERATURA?

Krvni sudovi se šire, javlja se glavobolja, gubitak minerala izazvan znojenjem ugrožava srce

Talas vrućine koji ne jenjava već danima izaziva brojne zdravstvene probleme. Najviše pate hronični bolesnici, čije se tegobe usled visokih temperatura pojačavaju. Evo koje sve posledice visoke temperature mogu da ostave na organizam i kako možete da se sačuvate.

Mozak
Hemijske reakcije koje omogućuju rad ćelija mogu da budu ezotermičke (proizvode toplotu kako bi mogle da deluju) ili endotermičke (apsorbuju toplotu kako bi mogle da deluju), a njihov zbir mora da bude uravnotežen. Ipak, ravnoteža ovih ćelija se menja na visokim temperaturama, zbog čega kod svake ćelije dolazi do neravnoteže u funkcijama. Ta neravnoteža najviše pogađa moždane ćelije, jer je njihova funkcija više ezotermička nego endotermička.

Znojenje povećava gubitak kalijuma koji ima vrlo važnu ulogu u biohemijskim procesima u mozgu. Kao posledica javljaju se umor, apatija, depresija ili konfuzna stanja, posebno kod starijih osoba.
Budući da toplota izaziva preterano širenje vena i arterija, mozak, zatvoren u lobanji, ne može da podnese takvo širenje krvnih sudova. Posledica su učestale glavobolje i migrene.

Koža
Prekomerno znojenje čini kožu podložnom napadima mikroorganizama. Leti je potrebno tuširati se više puta dnevno i pri tom izbegavati upotrebu agresivnih sapuna koji uklanjaju zaštitni sloj kože. Korisno je nanositi talk na bazi mentola.

Disajni putevi
Vrućina, sama po sebi, ne izaziva probleme disajnom sistemu. Ipak, ako je stepen vlage visok, pluća teško izbacuju vodenu paru nastalu kao produkt disanja. To može biti jedan od glavnih uzroka „buđenja“ nekih hroničnih bolesti disajnog sistema, poput bronhitisa i raznih oblika astme. Uz to, efekt staklene bašte, nastao kao posledica zagađenja, dodatno pogoršava stanje kod astmatičara.

Leti su česte akutne infekcije disajnih puteva, što je posledica nepravilne upotrebe uređaja za klimatizaciju. Mnogi koriste ventilatore ili klima-uređaje, čak i tokom noći. Ipak treba znati da se temperatura tela za vreme spavanja prirodno snižava. Tako se usporavaju cirkulacija, disanje i ritam rada srca, opuštaju mišići i uopšte usporava aktivnost metabolizma, što za posledicu ima pad unutrašnje temperature tela. Ako se organizam u tim uslovima izloži hladnom vazduhu iz klima-uređaja, lako dolazi do preteranog hlađenja, a posledice se najviše osećaju na disajnim putevima.

Cirkulacija
Toplota ima snažan uticaj na cirkulaciju krvi, izazivajući prekomerno širenje krvnih sudova, što se odražava na čitav sistem krvnih sudova. Širenjem krvnih sudova smanjuje se pritisak. Kod osoba s normalnim ili niskim krvnim pritiskom to može predstavljati veliki problem. Kad je krvni pritisak prenizak, nastaju simptomi: umor, vrtoglavica, mentalna konfuznost, zamor mišića, poremećaji vida ii nesvestice.

Širenje vena i arterija povećava i opasnost od krvarenja jer zidovi krvnih sudova, kada su prošireni, gube tonus i lako pucaju. Zato osobe s tom predispozicijom u najtoplijim mesecima mogu da dožive moždani udar i niz bolesti prouzrokovanih upravo pucanjem krvnih sudova koji mozak snabdevaju kiseonikom. Među posledice širenja krvnih sudova ubraja se i pucanje kapilara. Osobe s ovom predispozicijom moraju da budu vrlo oprezne na velikim vrućinama, da se zadržavaju u hladu i često vodom hlade noge.

Metabolizam
Znojenjem organizam izlučuje puno tečnosti, ali i soli. Gubitak natrijuma nije ozbiljan problem jer je ta so obično u organizmu prisutna u prevelikoj količini. Ali, kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi postaju ozbiljniji jer dolazi do poremećaja u celom sistemu hemijskih reakcija u organizmu.

Srčanom mišiću je kalijum potreban kao regulator ritma rada. Nedostatak kalijuma može da izazove neujednačeni ritam rada srca ili lupanje srca. To se može sprečiti uzimanjem puno tečnosti i suplementima na bazi kalijuma.
Nervima su za normalan rad potrebni kalijum, litijum i magnezijum. Ako ih nema dovoljno, mogu se javiti poremećaji poput razdražljivosti, uznemirenosti, depresije, nesanice ili prekomernog spavanja, ali i hipersenzibilnost, pojačani napadi bolova, neuralgija i konfuzna mentalna stanja. Kako bi se ti problemi izbegli, treba piti puno tečnosti, jesti u velikim količinama voće i povrće bogato mineralima ili pića obogaćena solima.