OD INSULINA ME SPASAO SIRUP OD 40 BILJAKA

Dr Mišo Vučković svoj radni vek proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama i kao neurolog napravio je izuzetnu karijeru. Godinama je bio direktor jedne od najpoznatijih američkih bolnica, bolnice u Šarlotu, u Severnoj Karolini.
- Možete zamisliti kakve sam samo veze imao svuda u svetu, kada je medicina u pitanju. Poznajem jednog od najpoznatijih endokrinologa u SAD, čak je i on govorio da neću moći da izbegnem insulin - kaže dr Vučković.
Na redovnom sistematskom pregledu, pre šesnaest godina, otrkiven mu je izuzetno povišen šećer.

- Rezultati su bili katastrofalni. Vrednosti su bile oko 17 jedinica. U početku sam pokušavao da regulišem standardnim lekovima, ali rezulati su uvek bili isti. Lečio sam sa raznim lekovima. Tako sam počeo da koristim i viktozu, lek koji, koji prema tvrdnjama lekara, uspešno menja insulin - kaže naš sagovornik.

Sa viktozom šećer je uspeo da spusti na 12 jedinica, ali i to je bilo isuviše rizično i opasno.
U međuvremenu je preživeo dva infarkta i moždani udar. Na nagovor prijatelja, prevremeno se penzionisao.

Krajem februara 2015, dr Vučković se vratio u Beograd. Ipak, njegova potraga za lekom nije stala. U Srbiji su ga pregledali najeminentniji doktori.
- ‘Mlatio’ sam se sa doktorima na državnim i privatnim klinikama šest do sedam meseci, promenio sam kompletne lekove, ali šećer se nije spuštao ispod 12. Doktori su bili kategorični: ukoliko šećer u narednih nekoliko meseci ne spustim do 7 jedinica, ne gine mi insulin - ističe dr Vučković.

On objašnjava kako je već počeo da oseća trnce na nožnim prstima, "magla" mu se navlačila na oči, bio je svestan da mu dijabetes razara organizam.
- Onda je jednog dana moja supruga Ana, inače Sarajka, predložila da mi nabavi biljni sirup iz Bosne, iz Konjica. Međutim, samo sam odmahnu rukom. Kakav sirup, kakve gluposti - danas se smeje dr Mišo.

Međutim, njegova supruga nije odustajala.
- Vidiš li da je i Josip Pejković pohvalno govorio o ovom sirupu. Ne bi se valjda on blamirao - bila je Anina rečenica, zbog koje je Mišo ipak pristao da poruče "prirodni insulin" bosanskog travara.

- Kada sam malo bolje razmislio, nisam imao šta da izgubim. Pio sam sirup, ali nisam primećivao neke promene. No, nakon sedamnaest dana terapije, kada sam ujutru proverio vrednost šećera i video da iznosi 6,3 jedinica, bio sam zbunjen. Mislio sam da je aparat pokvaren, lupao sam ga, on je pokazivao istu vrednost. Otišao sam da kupim drugi. Međutim, i drugi je pokazivalo istu vrednost - govori doktor dok mu se steže glas.

Da li je moguće da je sirup tako dobro delovao?
- Nedugo nakon toga, šećer mi se spustio na 3,9 jedinica. Bože, pa upašću u hipoglikemiju. Morao sam brzo da pojedem jedan komadić crne čokolade - srećan je naš sagovornik.
Pre toga, Miša nikada nije bio ni blizu normalnih vrednosti. Osam godina je komunicirao sa najvećim stručnjacima, a lek je našao kod jednog bosanskog travara.
- Sirup, i jedan od dva čaja koje sam pio, napravljeni su od četrdeset biljaka. Neke od njih su sremuš, list suve smokve, grančice borovnice sa Jahorine i Trebevića, sikavica... Čaj Čistač pravi se od mešavine ovih biljaka, a sirup od fermentisanih trava. Drugi čaj koji je pun vitamina pravi se od kore korena organskog drveta kakaoa koji se uvozi... - priča naš sagovornik i zaključuje:
- Na neverovatan način sam došao do leka. Sada ‘udaram’ i po torti. Priznajem, šećer tada skoči na osam jedinica, ali se nakon četiri-pet sati ponovo vrati u normalne granice.