SAVET LEKARA: PIRINAČ, ORASI I PASULJ PROTIV ATEROSKLEROZE

Dr Aleksandra Vladimirovna Gusak, načelnica Odeljenja preventivne medicine Državne klinike 2 u Moskvi objašnjava kakvu ulogu u našem organizmu ima holesterol i kada postaje opasan.

Ateroskleroza je bolest koja pogađa ljude svih uzrasta. Objasnite nam ukratko njenu prirodu.
- Ateroskleroza je hronična bolest kod koje se u unutrašnjosti zidova krvnih sudova skuplja holesterol. Čula sam više puta od pacijenata da na holesterol gledaju samo kao na lošu pojavu. To je zabluda, jer u normalnom funkcionisanju organizma on ima vrlo bitnu ulogu - od njega se grade membrane ćelija i strukturna je komponenta nekih hormona, na primer, estrogena i testosterona. U krvi, holesterol se nalazi u slobodnom i povezanom stanju. Naravno, postoje različite vrste holesterola. Na primer, lipoproteini velike gustine imaju zaštitnu ulogu za krvne sudove. Takođe, postoji zabluda da se holesterol unosi u organizam samo hranom. U stvari, osamdeset posto holesterola se stvara u našem organizmu. Svaki dan naše telo sintetizuje oko 1000 mg holesterola da bi omogućilo varenje, razvijanje ćelija, stvaranje vitamina i hormona.

Kako onda nastaje bolest?
- Disbalans frakcija holesterola u organizmu (što se u narodu kaže, disbalans ,lošeg, i ,dobrog, holesterola) najčešće je izazvan faktorima kao što su nasledna predispozicija, bolesti jetre i bubrega, virusne bolesti, dijabetes, hormonski disbalans, uzrast. Takođe, povećavanje nivoa holesterola u krvi i hiperholesterolemija nastaju kod preteranog unosa namirnica sa velikom količinom masti (ulje, masno meso, više od dva jajeta dnevno) i transmasti (fast food, pržena hrana).

Zasto je ateroskleroza opasna?
- Ateroskleroza se razvija sporo a klinička slika se javlja samo kada je tri četvrtine prostora krvnog suda zatvoreno. Na primer, prvi simptomi ateroskleroze arterija vrata su glavobolja, vrtoglavice. Oni se javljaju zbog smanjenog krvotoka u mozgu, što može da dovede do insulta. Druge teške posledice ateroskleroze su ishemijska bolest srca, infarkt miokarda, infarkt pluća, perforacija creva, povećan pritisak, hronična bubrežna insufijencija.
Lečenje zavisi od oblika, stepena i lokalizacije ateroskleroze - od promene načina života, uzimanja lekova, do operativnog lečenja.
Što se tiče promene ishrane, Evropska asocijacija kardiologa i Evropsko udruženje ateroskleroze dali su zvanične preporuke.

Osnovni principi su:
1. Procenat svih vrsta masti u ishrani mora biti manji od trideset posto.
2. Procenat životinjskih masti mora da bude manji od trećine ukupne količine masti u ishrani.
3. Povećavanje upotrebe masti iz povrća.
4. Povećavanje unosa ugljenih hidrata iz svežeg voća i povrća.
Od namirnica preporučuju se: kinoa, pirinač, avokado, orasi, heljda, bademi, laneno ulje, hleb od ovsa i prosa, maslinovo ulje, kokosovo ulje, pasulj i sočivo.