JEDETE ZDRAVO, ALI NE GUBITE KILOGRAME? TO NEMA VEZE SA HRANOM

Hrana ima presudan uticaj na naše zdravlje. Ona je izvor energije, makro i mikronutrijenata, od kojih su neki esencijalni (što znači da se mogu uneti isključivo hra­nom). Način na koji će hrana uticati na nas zavisi od vrste i količine koju uno­simo. Važno je osvestiti da ona utiče na kvalitet svakodnevnog života - na ra­spo­loženje, pospanost i nivo energije. Nije zanemarljiv uticaj hrane ni na našu spo­lja­šnost, kao što su izgled kože, kose, noktiju… - objašnjava Emilija Oreščanin, mikrobiolog hrane.

Kako da pomognemo organizmu da efikasnije metaboliše hranu? Koje kom­binacije namirnica treba izbe­ga­vati? U čemu najviše grešimo pri oda­biru namirnica?
- Ne smatram da postoje kombinacije namirnica koje svima odgovaraju. Istina je da se pojedine teže vare i da se ne osećamo lagano kao posle nekih drugih. Međutim, ne postoji kombinacija od koje će se neko ugojiti ako su količine bile izbalansirane (kao što su, na primer, godinama satanizovani krompir i meso). Najveća greška, koja se ponavlja, jeste konzumiranje industrijski prerađene hrane u velikim količinama. Nakon takve hrane, naše telo je i dalje gladno za nutritivno bogatom hranom, iako je unesena dovoljna količina kalorija.

Kod kojih namirnica je ključan način pripreme da bismo iskoristili sve što je dobro kod njih?
- Način pripreme namirnica je izuzetno važan. Jedna ista namirnica, u zavisnosti od načina pripreme, može da ima različite kalorijske i nutritivne vrednosti. Uzmimo za primer 100 g krompira koji u sirovom stanju ima 76 kcal. Ukoliko od iste količine napravimo pomfrit, on će imati 319 kcal, dok ista količina čipsa ima 528 kcal (tačne vrednosti variraju), ali je poenta jasna. Najzdraviji oblici pripreme namirnice ne zahtevaju dodavanje ulja (na primer kuvanje, pečenje).

Zašto nije svejedno koju vrstu hrane uzimamo, iako imaju podjednaku količinu kalorija?
- Vraćam se na uticaj koji hrana ima na unutrašnje zadovoljstvo i izgled. Možemo pojesti zdravu poslasticu koju smo spremali kod kuće i da ona ima jednak broj kalorija kao krofna ili parče torte. Osnovna razlika je što ćemo nakon indu­strij­skog šećera vrlo ve­rovatno želeti da pojedemo još, a kada pre­te­ramo, osećamo se umorno i naduveno. Stalno konzu­miranje ove hrane po­ve­zuje se sa bubljicama, celulitom i drugim ne­že­lje­nim promenama na telu.

Šta poručujete onima koji se stalno žale: "Jedem zdravo, ali ne gubim kilograme."
- Zdravu hranu ljudi različito doživljavaju. Ipak, čak iako se neko hrani zdravo prema svojim parametrima - hrana je izvor energije, a unete kalorije su merilo energije. Jedini način da se mršavi je kalorijski deficit, što znači da se više energije troši nego što se unosi. To nema veze sa vrstom namirnica. Ukoliko je cilj pun paket - dobar osećaj i izgled, neophodna je izbalansirana ishrana u kojoj preovladavaju nutritivno bogate namirnice u umerenim količinama.

Mi nismo svesni koliko šećera zaista unosimo?
- Kad kažemo šećeri, uglavnom mislimo na glukozu i fruktozu koji su ugljeni hidrati i u redu je unositi ih. Međutim, uočeno je da šećer izaziva zavisnost i to je iskorišćeno u pre­hrambenoj in­dustriji. Šta dodat šećer uopšte traži u kečapu, puteru od kikirikija ili pre­livima za salatu? Samo dovodi do toga da ćemo po­jesti više nego što nam je neop­hodno i opet kupiti taj proizvod, čime ulazimo u začaran krug. Ali, postoje i proizvodi kod kojih očekujemo da se doda izvesna količina šećera (kao što su voćni jogurti, džemovi, namazi...), no često se dodaje veća količina od potrebne iz pomenutog razloga. Preporuka: čitati deklaracije!

Koje su najbolje zamene za beli šećer bez kalorija?
- Od onih koje možemo kupiti u slobodnoj prodaji, na prvom mestu izdvajam steviju koja ima 0 kcal i ne utiče na nivo šećera u krvi. Za ostale zamene ne mogu da kažem da su potpuno bez kalorija, ali imaju manju količinu kcal, a to su: ksilitol (brezin šećer), eritritol i inulin. Treba imati u vidu da kolači koje spremamo sa ovim zamenama nemaju potpuno isti ukus i teksturu kao kada dodajemo beli šećer.

Zašto moramo da dodajemo ulje kad jedemo spanać, kupus i šargarepu?
- Spanać, kupus i šargarepa su bogati liposolubilnim vitaminima (u grupu spadaju vitamin K, A, D, E). Ovi vitamini se rastvaraju samo u mastima/uljima. To znači, ako nema ulja, vitamini se neće rastvoriti i apsorbovati u gastro-intestinalnom traktu. Vitamin samo ,protrčava, kroz organizam i ne koristi se pun potencijal namirnice.