TATJANA MANDIĆ, NUTRICIONISTA, SAVETUJE KAKO DA SE HRANE DIJABETIČARI I SRČANI BOLESNICI

Hronična, dugotrajna oboljenja i nihovo lečenje ne zavise samo od savremenih medicinskih dostignuća, uslova pod kojima se sprovode, iskustva, znanja i veština lekara i medicinskog osoblja. Složenost lečenja je uslovljena samom prirodom oboljenja. Ishrana rizičnih grupa je individualna i zavisi od mnogo faktora.

Istraživanja pokazuju da u Srbiji svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a to je osnova pravilne ishrane. Od izuzetnog značaja je pravilan odabir kao i isplanirana ishrana, po mogućstvu u isto ili približno vreme.

Kod onkoloških pacijenata savetuje se što raznovrsnija ishrana podeljena u više malih obroka jer njihov sistem za varenje može biti izuzetno osetljiv zbog pada imuniteta, kao i zbog hemioterapija koje primaju. Česta pojava su potpuno izmenjen apetit, miris i ukus, otežano gutanje, mučnina sa povraćanjem, kao i zatvori i dijareje. Osobama koje očekuje primena hemioterapije preporučeno je da uzimaju manje i laganije obroke (savetuje se usitnjen ili blendiran obrok), bez pres­ka­kanja. He­mioterapija oštećuje sluzokožu digestivnog sistema pa je potrebno obratiti pažnju i nakon terapije - manji obroci, nemasna hrana, dovoljan unos tečnosti i izbegavanje vruće hrane olakšaće tegobe.

Koje namirnice regulišu nivo šećera u krvi?

Kod dijabetičara je važan pravilan odabir kao i isplanirano vreme i količina unosa hrane. Čak do 80% pacijenata, koji imaju dijagnozu šećerne bolesti, pati od gojaznosti. Značajna regulacija nivoa šećera u krvi poboljšava se namirnicama koje sadrže dijetna vlakna, kao što su jabuke, žitarice, povrće, semenke...

Istovremeno, namirnice sa mnogo masnoće i šećera, kao i kafu, čokoladu, cigarete i alkohol treba izbegavati ili isključiti iz ishrane. Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt i svež kravlji sir su namirnice sa smanjenim sadržajem masti i mogu se koristiti. Preporučuje se dodatno unošenje namirnica bogatih magnezijumom, hromom i vitaminima E, C, B kompleksa. Zaslađivači koji se mogu koristiti su fruktoza, sorbitol, ksilitol, ječmeni ili pirinčani slad, manitol i saharin.

Koje biljke preporučujete za dijabetičare?

List i koren maslačka bogati su inulinom. Cikorija takođe. Oman je sličnog delovanja, kao maslačak i cikorija. Inulin, pre svega, usporava varenje lako dostupnih ugljenih hidrata i masti, što je veoma važno za dijabetičare. On se vezuje i uklanja iz organizma holesterol, teške metale i ostale toksične supstance proizvedene u crevima. Izuzetno je efikasan u obnavljanju crevne mikroflore.

List borovnice bogat je mirtilinom koji takođe štiti pankreas i reguliše lučenje insulina i doprinosi ravnoteži metabolizma.