PRAVI PČELAR PRVU KOŠNICU KUPI, DRUGU UKRADE, TREĆU DOBIJE NA POKLON

02.02.2021 | LEKOVITI MED | Pregleda: 268 | Autor: | 0

Ljubav prema pčelama, nastala u ranom detinjstvu Jasmine Nešović i Marka Milosavljevića, nakon sklapanja braka, razvila se u najslađi posao na svetu

Prenosimo priču Jasmine Milosavljević, diplomiranog novinara i politikologa, koja sa suprugom Markom, ekonomistom, živi na relaciji Beograd - Ivanjica, brine o troje dece i stotinak košnica.

Počeci
- Naša pčelarska priča nastavak je priče o dva pčelara, mog oca Jordana i strica mog supruga Dragana. Marko i ja venčali smo se 2015. godine i naš brak je značio još jednu vezu, i to vezu dva ‘stara’ pčelara.
Dragan, Markov stric, istinski pokretač i motivator svih nas, još osamdesetih godina bavio se pčelarstvom sa velikom ambicijom da stvori ovo što sada svi zajedno razvijamo. Imao je tada tridesetak pčelinjih društava, ali otišao je na služenje vojnog roka i veliki broj društava je izgubio, a po povratku iz vojske planovi su ga odveli drugim putem, te je preostalih nekoliko košnica nastavio da neguje samo iz hobija. Tako je bilo sve do 2015.
Drugi ‘početak’ desio se u mojoj porodici. Otac se u tridesetoj zasitio kafedžijskog posla i stalne užurbanosti i poželeo je da u svoju svakodnevicu unese više prirode. Da li za to postoji bolji vid od pčelarstva? Ja bih rekla da ne postoji. Godine 2002. započinje svoj pčelarski put: ‘Jednu kupio, jednu ‘‘ukrao’’ i jednu dobio na poklon.’ Tako se, pričao je, postaje pravi pčelar. Pre nego što počneš, moraš jedno pčelinje društvo da kupiš, da budeš dovoljno odvažan da roj pčela koje su se rojile na grani nađeš, a zatim ih i uhvatiš (to se smatra krađom jer ih kradeš od društva od kog su se razrojile) i dovoljno dobar čovek da ti neko jedno društvo pokloni.
Gde smo Marko i ja bili u svemu tome? Svuda po malo, tako je i dalje, mešamo se u sve pomalo, stidljivo i obazrivo, sa puno poštovanja prema njihovom znanju o pčelarstvu i prema ovom neverovatnom čudu prirode.


"Uh, al’ me zvrči"
- Marko je sa svojim stricem, kada je imao samo tri godine, bez imalo straha ulazio u njegov pčelinjak.
Ne znam tačno koliko sam godina imala, možda šest ili sedam, ali sećam se da sam oduševljeno posmatrala prvog komšiju koji neguje svoje tri košnice, (sada posle skoro dvadeset i pet godina taj komšija je jedan od najpoznatijih pčelara u Srbiji). Maštala sam i pokušavala sa distance da shvatim šta on to sa njima radi i čemu one služe. Da li su čuvari njegovog poseda? To je bilo jedno od mojih razmišljanja. Očigledno je da samo on i niko više ne sme da priđe tim vernim stražarima. Mučila me je ta misao i ja sam im prišla, ujela me pčela, ja sam reagovala: ‘Uh, al’ me zvrči.’ Komšija je bio oduševljen mojom hrabrošću tada, a i sada često pominje kada se sretnemo. Verovatno su ta prva iskustva učinila da i suprug i ja zavolimo pčele i kasnije.
Pčelama može da se bavi samo onaj ko pčelarstvo zaista voli. Čini mi se da sa drugim poslovima nije tako. U pčelarstvu tvrdim da nema izuzetka.

Sa venčanja u pčelinjak
- Ubrzo nakon venčanja, odlučili smo da se potpuno posvetimo pčelama. Imali smo četrdesetak košnica, uglavnom tatinih, nekoliko naših i Draganovih. Stari pčelari su odlučili da deo tih društava razroje, a deo da kupimo. Tako smo i uradili, kupili smo četrdeset rojeva, razrojili još pet-šest i 2017. godine došli do devedesetak pčelinjih društava. Nije išlo sve po planu, te godine dosta pčelinjih društava smo izgubili, ali smo se već 2019. vratili na ovaj broj. Inače, u pčelarstvu ima mnogo sujeverja, jedno od njih je da nikada ne treba reći tačan broj košnica jer je to maler, mi se toga držimo. Sada imamo više od sto deset, a manje od sto dvadeset.
Od prvog dana na polju suncokreta, gde sam odigrala prvu ulogu pčelarke, znala sam da će me ovaj cvet zauvek podsećati na lepotu ovog posla i želela sam da nam upravo on bude obležje po kome će nas ljudi prepoznavati. Takao je nastao naš brend ‘Sunčev roj’.

Med je svima i hrana i lek
- Otkup meda je u Srbiji vrlo organizovan, cena varira od godine do godine, ali tu nema mnogo dileme, odlučite da li med koji ste vrcali određene godine želite da prodate na veliko ili ne. Ako ne želite, ostavite ga da stoji i čeka neko bolje vreme. To je možda jedan od racionalnih i ekonomskih razloga koji je bio odlučujući da napravimo svoj brend. Imamo proizvod koji nema rok trajanja, koji je svima potreban i kao hrana i kao lek.
Drugi, onaj pokretački, motivacioni, jeste to što duboko želimo da dopremo do što veće zajednice, da ponudimo ljudima pravi domaći med, ne veštački, ne obojen i kuvan na šporetu, već med koji je proizvod naše prirode.
Naši pčelinjaci (zimovnici) nalaze se pod obroncima planine Golije u Ivanjici, a drugi u Arilju. Livadski med vrcamo samo sa pčelinjaka u Ivanjici (KO Gleđica), a cvetni med sa pčelinjaka u Arilju (KO Bogojevići). Kada kažem zimovnik, to su mesta gde nam pčele provedu zimu i već u rano proleće odatle donose prvi med.
Pošto smo se odlučili da budemo seleći pčelari, naše košnice selimo na bagremovu i suncokretovu pašu. Kada se izvrca livadski, cvetni med, svih sto i nešto košnica selimo tamo gde je bagrem najbolje rodio. Ideal pčelarstva je da se ‘uhvate’ tri cvetanja bagrema, mi još to nismo uspeli, ali se nadamo da ćemo već sledeće godine uspeti. Nakon toga, sve košnice, odnosno ramovi, vraćaju se u naše prostorije gde vrcamo bagremov med. A tek posle toga kreće novo seljenje na suncokretovu pašu.

Pčelarske noći bez sna
- Seljenje pčela nije nimalo jednostavan posao. Još uvek nemamo mehanizaciju koja bi nam olakšala utovar i istovar košnica na kamion, a zahtevna su i duga, noćna putovanja. Kada se sve pčele smire i uđu u svoju košnicu, tek tada ih možete zatvarati i pakovati na kamion, a to je tek u večernjim satima, što znači da ih do mesta sledeće paše možete voziti samo noću. Prvi dan na novoj ispaši pčele kreću u izviđanje. Pčela izviđačica izleće iz košnice, osmatra teren, pronađe gde je paša i nakon toga izvodi pokazni let ostalim pčelama.
Često me prijatelji pitaju kako to da ostavimo sto i nešto košnica negde na tuđoj njivi suncokreta ili kod bagrema, da li se plašimo da ih neko ne ukrade ili ne uništi. Naravno da od toga uvek postoji bojazan, ali košnicu da ukrade može samo pčelar, jer ko bi se još usudio da priđe toj armiji oštrih bodlji. Duboko verujemo da bi se mali broj pčelara na to odvažilo, verujemo u njihovu pčelarsku čast.
Za najmlađe suncokretov
Za sve respiratorne tegobe i bolesti pluća posebno preporučujemo suncokretov med. Naročito kod dece, starije od godinu dana, suncokretov med se pokazao kao izvrstan u lečenju bronhitisa, bronhiolitisa, astme i drugih respiratornih tegoba. Marko i ja imamo troje dece - sina od četiri godine i blizance, sina i ćerku od dve godine. Sinovi imaju problema sa alergijama, što znači kašalj, curenje iz nosa, a posle dva dana sekret se spušta na pluća, slede inhalacije, urbazoni, singulari i slično. ‘Ludela’ sam od želje da se oduprem tome, a opet nije se moglo, s obzirom da su im jedino terapije pomagale da lakše dišu. Sigurna sam da su med i propolisove kapi kod starijeg sina rešavali probleme i jačali imunitet. Kada je sin imao godinu i po, počela sam da mu dajem svako jutro, i leti i zimi, čaj sa medom i dve kapi propolisa. Sa dve godine to je postala rutina, sa tri se više nijednom nije inhalirao, a do tada bilo je to sedmično. Nadam se da ću i sa mlađim isto uspeti.
Starijim osobama za vitalnost i bolji imunitet preporučujemo livadski med pun polena i drugih lekovitih svojstava. On doprinosi poboljšanju imunog sistema i vitalnosti organizma. Omladini, sportistima, svima kojima je dan ispunjen mnogobrojnim aktivnostima, bagremov med pomoći će u obnavljanju energije i daće im dodatnu snagu.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 9h-20h
    subotom i nedeljom: 9h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem