SAVET PČELARA: PROPOLIS KAPI + MED U SAĆU = GODINA BEZ BOLESTI

Umesto rada u banci, diplomirani ekonomista Stefan Stevanović odlučio je da sledi očeve stope i posveti se pčelarenju. Danas, sa porodicom, brine o oko dve stotine košnica i za Lekoviti med odgovara na pitanje koje se samo nameće: da li je pogrešio kada je zamenio kancelariju pčelinjakom.
- Od kako znam za sebe pomažem tati na pčelinjaku. Prvih osam košnica uzeo je od svog oca iz sela i doneo u Loznicu, a onda i u Beo­grad. Tata se bavi pčelarstvom već trideset i pet godina a pčele su uvek bile deo gazdinstva mojih predaka. Danas imamo oko dvesta košnica. Tata i ja radimo na pče­linjaku dok je mama tu za vr­canje meda a verenica, za sada, krea­tivno farba košnice. Re­gis­tro­vano smo poljo­privredno pčelarsko gazdinstvo. Svaka košnica ima svoj registarski broj i registrovali smo prostoriju za vrcanje i pakovanje meda.

Stefan je diplomirani ekonomista, završio je smer bankarstva na državnom fakultetu, koji mnogi sma­traju najtežim. Tokom studija i nakon diplomiranja, radio je u nekoliko banaka i u jednoj brokerskoj kući. Objašnjava da je tada uvideo da znanje jezika i ekonomije nije dovoljno da od deset ekonomista koje je znao bude najbolji, i zapitao se u čemu bi mogao da bude bolji od drugih. Zaključio je da zna o pčelama mnogo više od tatinih kolega pčelara a kamoli od pčelara početnika njegovih godina. Tada se učvrstila ideja da pčelarstvo bude profesija. I sada može da kaže da je treća generacija pčelara u porodici.
- Moj otac je bio i ostao glavni ,izvor, informacija, od njega učim već godinama gledajući ga kako radi oko košnice. Svaka situacija oko košnice je specifična. Postoje standardi koje poštujemo i postoje situacije na kojima se učimo i tata i ja, i posle trideset i pet godina bavljenja pčelarstvom.

Stefan kaže da je zadovoljan kako su pčele pregurale zimu, od njih dve stotine trideset, proleće je dočekalo dve stotine, što je gubitak koji se može prihvatiti. Zimovnik se nalazi u Surčinu, a kada krene cvetanje bagrema, pčele sele na proplanke blizu Kosmaja. Nakon bagrema sledi cvetanje lipe i tada se ide na Frušku goru. Nakon toga, ili već za vreme cvetanja lipe, kreće cvetanje suncokreta i pčele stižu do Banata. Nakon cvetanja suncokreta sele pčele u Banat kraj Dunava. Kada je sušan period, stiže i šumski med, a ako je kišni, livadski.

- Ne stižemo da pravimo mešavine meda i ostalih pčelinjih proizvoda. Ne sakupljamo polen, polen ostavljamo pčelama i tako su društva jača, zdrav­i­ja, a med je kvalitetniji. Os­lanjamo se jednostavno na priku­plja­nje najvišeg kvaliteta meda. Nije loše mešati med, ali za sada nismo toliko stručni u me­ša­nju jer nastojimo da budemo eks­per­ti u pčelarstvu a ne i u medicinskoj primeni meda - na koji način i koje mešavine pomažu ljudskom orga­niz­mu.

Što se tiče sve popularnijeg posla prikupljanja pčelinjeg otrova, Stefan napominje da za sada nemaju planove da se time bave.
- Pčelinji otrov se može proizvoditi u industrijskom pčelinjaku. Nama pčele treba da stvore med, pa se ne bavimo prikupljanjem pčelinjeg otrova. Moj savet je - ko god želi da se leči pčelinjim otrovom, može da dođe na pčelinjak. Moj lični rekord za jedno veče tokom selidbi je oko trideset i šest uboda pčela po zglobovima nogu i ruku. Desilo se da me je pčela ubola i direktno u mladež i mladež je posle dva meseca nestao. Ne savetujem da se to radi, to je bila samo jedna situacija koja se meni desila. Ne bavimo se ni proizvodnjom matičnog mleča, jer tada pčele gledaju da stvore matičnu mleč i proizvedu maticu i ne bave se prikupljanjem meda. Matični mleč je najkaloričnija hrana na planeti zemlji i običnoj larvi pčele produži život sa četrdeset i pet dana na čak četiri godine. Matičnu mleč treba da koriste anemični ljudi ali ne i oni koji imaju rak - objašnjava Stefan.

Sećajući se dečačkih dana, ovom mladom pčelarskom entuzijasti posebno je u sećanju rečenica koju je često čuo od oca: „Ne treba ti kapa, neće te ubosti”, ali je svaki put kada ju je njegov otac izgovorio, Stefan bio uboden. Tako se često iz pčelinjaka vraćao otečen, čak je i na rođendane išao takav i nije mu bilo prijatno, ali društvo nije prihvatalo otkazivanje dolaska.
- Ima puno anegdota. Na primer, tokom selidbi, kada nam se kamion zaglavi u blatu pa košnice sa kamiona preseljavamo na dve traktorske prikolice. Zanimljivo je videti traktor koji vuče dve traktorske prikolice i kola koja ne mogu da pređu vlažnu zemljanu prepreku. Verujem da svaki pčelar prolazi kroz slično iskustvo, nastavlja Stefan.

S.S.
Foto: privatna arhiva