TAJNE LEKOVA ČASNE SESTRE LJUBICE

Kroz biljno le­či­liš­te časne sestre Lju­bice Kovač iz Po­suš­ja, prošle su hiljade i hiljade ljudi. Ona nije ni pomišljala da će lečiti ljude, niti je to bio njen plan, ali je uverena da je bio Božji.

Dolazili su joj ministri, glum­ci, pevači, sportisti, obični ljudi, manje i više imućni. Svima želi da pomogne i nikoga ne odbija.

- U snu nisam sanjala da ću lečiti ljude. Ljubav prema tra­va­ma kod mene je nasleđena, ma­ma je dosta znala o travava. U proleće bih išla sa njom da be­rem divlje zelje. Tada sam nau­čila da berem trave. Ona bi samo rekla: ‘Danas je zelje’ i ja bih joj donosila pregršt za ručak. Mi deca uopšte nismo bolovali i mno­go godina kasnije pomislim kako su naše žene sve to znale, ko ih naučio - priča osam­de­set­dvogodišnja časna sestra Ljubica.

Potom nabraja biljke koje su naše starine brale da bi iz priro­de donele ukusan ručak:

- Biljka dan i noć se bere kad je mlada, a protiv kožnih bolesti je izvanredna. Srcopuc je fantastičan lek za srce. Za­tim, rusomača svako kr­va­re­nje zaustavlja. Bere se i div­lji mak, ali samo kad je mlad, kad je star ima mnogo otrova. Sve se mlado bralo i mi smo to jeli dva puta nedeljno. Pucali smo od zdravlja, svi crveni i debeli.

Zanimljivo, mnogo godina nakon prvih šetnji s majkom po livadama, ona koja ju je učila o travama postaće njen prvi pacijent.

- Jedan brat u Dubrovniku, jedan u Zagrebu, jedan u Beo­gra­du, jedan u Mostaru, sestrin muž oboleo. Onda sam zamolila Kongregaciju u Rimu da me puste da se staram o roditeljima. Dobila sam dozvolu - dok je potrebno. Kad sam došla da pazim na roditelje, oboje su bili nepokretni, nisu mogli ništa. Mater je imala stra­šan Parkinson. Noge i ruke su joj se stalno tresle. Koliko sam samo proplakala zbog nje - priča sestra Ljubica.

- Ubrala bih travke od ive, vreska i podubice. To je naše lekovito bilje. Naberem i dam joj da popije jednu šolju posle ručka. Uveče pre spavanja dala bih joj drugu šolju, sta­vila meda i nekoliko kapi li­mu­na. I pila je. Uvela sam joj onda i treću šolju. Dve godine kasnije, dešava se promena. Bio je ručak, vidim, ona drži ruke na stolu i ruke miruju. Sipam joj supu, neću ništa da kažem. Dodam joj kašiku. I pojede ona supu, kasnije pi­ri­nač i salatu. Na kraju je pitam da li je nešto primetila, ona od­govara da nije. Uopšte nije primetila da ne drhti, za­bo­ra­vila je na to - priča časna sestra.

Posle toga, ponekad bi preko dana zatresla rukom, a kćerka Ljubica joj je uporno davala čaj od tri trave.

- Odjednom se smirila, očis­tila bi i hrpu lekovitog bi­lja. Umr­­la je u devedeset i čet­vrtoj godini, jedanaestoro dece rodila, tri puta po dvoje dece - priča sestra Ljubica.

Uporedo sa majkom lečila je i oca, koji je imao druge muke - anemiju, padao bi, noge ga nisu nosile. Posle promene ishrane i čaja i on je došao k sebi.

Kad je podigla roditelje, pomoć je potražila odnekud i jedna žena iz Grude.

- Kaže mi: sin mi umire od astme. Niti oči otvara, niti hoda, ništa. Žena neće da ode, a ja se pitam: Bože moj, šta ću. Već je jesen, bilja nema. Žao mi je bilo da je odbijem, kažem joj da dođe, nešto ću napraviti, pa ako pomogne, pomogne. Naberem ja bokvice, široke i uske, na mestu gde mi je mama rekla da bi moglo da je bude, i sameljem je na mašini za meso. Pokuvam vrućom vodom i stavim meda kolika je bila težina bokvice. Zagrejem da ubijem bakterije. Nije mi niko rekao šta treba da radim, tako mi došlo. Ujutru se stvorio divan sirup. Procedim i žena odnese kući pola litra. Rekla sam joj da mu svaki sat daje po kašičicu. Četiri dana je tako radila, peti dan je izbacio ogromnu količinu sekreta i ubrzo mu je bilo bolje - ustao je da se igra sa drugom decom - priča časna sestra o svom prvom pacijentu izvan kuće.

Ubrzo je žena došla po novu dozu sirupa, da bi sin, koji je koristio tri pumpice i imao tešku astmu, u potpunosti ozdravio. Žena se ubrzo vratila da zahvali zbog ozdravljenja sina.

- Pitala je koliko treba da plati, rekla sam joj ništa jer sad znam šta leči astmu i bronhitis - priseća se sestra Ljubica.

Upitana ima li lek za ko­ro­na­virus, časna Ljubica nam otkriva da ga je probala na sebi, nakon što joj je virus preneo jedan pacijent.

- Išli smo na izlet na Brač i ja kažem jednoj sestri: ‘Ovo je pelin, a nije naš. Pogledaj ka­ko je siv. Možda je japanski.‘ U tom izađe žena i pita me šta mi treba. Upitam je da li je to japanski pelin, ona odgovori da jeste, da joj je muž more­plo­vac, iz Japana joj je doneo pelin. Bila su dva velika bu­sena. Zamolila sam je jedan ko­renčić da mi iščupa, da ponesem kući u Hercego­vi­nu. Ona mi punu najlonsku kesu nabere i još dva-tri ko­renčića. Donela sam ga kući i uspeva. Zimi ga nema, ali čim proleće dođe, baš bude lep i prekrasan grm - priča časna Ljubica. I nije pelin samo za ko­ronavirus.

Naime, časna sestra LJubica dva puta je hospitalizovana, jednom zbog ujeda pauka, drugi puta zbog koronavirusa. Oba puta život joj je bio ugrožen, ali se dizala.

Tokom prve hospitalizacije zaradila je bakteriju Kleb­sie­lla pneumoniae, koju dugo nije mogla da iskoreni. Zbog ujeda pauka u proleće 2019. smeštena je u bolnicu, a poslednji put, zbog koronavirusa, u novembru prošle godine. Zbog opasne kleb­siele časna sestra Ljubica bila je stalno na kontrolama, pila je jake antibiotike. Sledeći korak predstavljalo je venozno lečenje, ali lekari nisu bili sigurni da će ta procedura ubiti bakteriju pa se odugovlačilo s terapijom. Na sve to, u novembru je morala da leg­ne u bolnicu zbog koronavirusa.

- Kad sam došla kući, pomešam gorki pelin i klinčić, napravim tinkturu. Stavim dve kašičice u šoljicu tople vode. Nisam mislila da ću uniš­titi bakteriju, već da se malo oporavim od korone. Pre doručka popila bih čašu i pet­naest minuta pre večere. Rezultati posle petnaest dana pokazali su da više nema kleb­siele - kaže časna sestra, koja se lečila po uputstvima svog lekara, ali i svojim pre­para­tima. Opasna kleb­sie­la, koja zna da ode na mozak ili na srce, nestala je. Nakon što su nalazi po drugi puta potvrdili da je klebsiella iščezla, začuđen je bio i splitski lekar.

- Kaže on meni: ‘Vi niste primetili da klebsiele više ne­ma?‘ ‘Morala je da crkne ko­liko sam klinčića i pelina popila,‘ odgovorila sam. Slatko se nas­mejao. Nije mu bilo jasno - cela medicina toj bakteriji ne može ništa a ja sam je izlečila lekom koji sam pila zbog koronavirusa - priča sestra LJubica.

RECEPT PLUS: Efikasan čaj protiv ešerihije

Koren peršuna treba oprati, samleti na mašini, a isto tako i limun. Izmešati ih, dodati dve stotine grama meda, dva decilitra maslinovog ulja i staviti u čistu teglu. Uzimati jednu veliku kašiku pre doručka, jednu pre večere, dok se sve ne potroši. Posle terapije uraditi nalaze. Ako ima još bakterija, eliksir ponoviti još jednom.

Sastojci: Po četvrt kilograma korena peršuna i limuna sa korom, dve stotine grama meda i dva decilitra maslinovog ulja.